Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Pričam ti priču...
    Opsada zbog jada
    01.11.2016.

    Na fudbalske utakmice nekada smo odlazili rekreacije i navijanja radi. Sve se svodilo mahom na podršku sportskim ljubimcima, na malo dernjave u stilu „ua sudija“ i zagrevanje dlanova kada naši nadmudre nji’ove i izrešetaju im mrežu.

    U to vreme stadioni nisu bili pod policijskim opsadama. Možda dve, tri patrole - tek reda radi. A šta bi i radila policija na tadašnjim sportskim događajima gde su se najincidentnije situacije završavale povicima da sudija nije muško ili, ako se baš naelektriše klima, povicima „prodane du-še“.

    To je bilo zna se kada i u kojim vremenima.  Ne treba stalno spominjati taj naš jednomni socijalizam gde su i osnovci odlazili na stadione i navijali za svoje ljubimce, roditelji pritom bezbrižno lenčarili pored televizora ili se bavili nekim svojim hobijem dok se ono malo policije dosađivalo u nekom prikrajku ili sportskom restoranu.

    Fala bogu što je to državno jednoumlje prošlo pa se danas više na stadionima ne dosađuje ni policija, ni gledaoci, a bogami ni fudbaleri. Dan pre subotnje utakmice (Spartak-Zvezda) policija je obavestila javnost da će poslati ekipe sa kamerama i fotoaparatima da na stadionu snimaju šta se sve događa za vreme meča. I, zaista, da neko ne bi pomislio da se kod nas policija bavi sportskim menadžerstvom i ocenjuje ko kako igra, ne mali broj policijskih „trojki“ popunilo je i ulice koje vode ka stadionu, a bilo ih je sijaset i na samoj utakmici.

    Jad našeg demokratskog i višeumnog sistema koji ne može izglasati (ili samo primenjivati) valjan zakon pa da se zbog desetak ili stotinak huligana, siledžija i tabadžija preobučenih u navijače moraju angažovati policajci da bi se sprečili neredi koji nemaju veze sa sportom.

    I tako, iz vikenda u vikend, iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

    Ništa posebno i ništa nedemokratično.  Bakljom nasrću na gledaoce ili službena lica, slamaju noseve i vilice, ili im pesnicama zatvaraju oči, u opuštenoj amtosferi bacaju pokoju dimnu bombu, baklju ili neki drugi opasni predmet na teren ili među gledaoce.

    Policija je tu da spreči moguće teške povrede ili ubistvo, a sud jedva čeka da takve navijače strogo ukori i osudi. Čak i na kućni pritvor, a ako se baš nađe poneki zločesti sudija pa bude malo stroži, onda su tu druge profesije i službe koje osuđene zbog „bolesti i drugih stanja“ premeštaju da zatvor izdrže na slobodi.

    Mogli bismo mi u Srbiji, istina, usvojiti strože propise za siledžijstva tobožnjih navijača što nam od fudbalskih predstava prave cirkuse i gladijatorske susrete, ali bismo se onda vratili u vreme koje ne bi odgovaralo našoj navijačko-siledžijskodemokratskoj anarhiji. Bili bismo, na primer, kao oni hladni Englezi, a gde će Srbi kopirati engleska kilava ponašanja na stadionima?  Svet bi nas tada mogao ponovo prozvati jednoumnicima, jer bi nam fudbalska nadmetanja posećivali samo ljubitelji sporta, a u takvim okolnostima ni policija vikendima ne bi imala šta da radi.

    Treba dakle i dalje, kao što odavno rekoše oni iz CIA, sve što je normalno proglašavati za nenormalno jer je ljudski um poprilično podložan promenama. A naročito um nekih naših tobožnjih navijača, ali i onih koji im za kriminal izriču smešno male (a zakonite) presude i tako nenormalno (p)ostaje normalno.

    M.Po.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja