Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 19.08.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    SUBJEKTIV
    Potrebe
    07.11.2016.

    Piše Tomislav Vojnić

    I šta? Neće biti povećanja plata? Ni jednokratne nagrade za penizonere? Jer, kao, to ne dozvoljava MMF? Idi, begaj!

    Biće! Skromno, ali će biti. Da penzioneri (a to su ovakvi kao ja ili još sličniji) mogu veselo da proslave svoje dolazeće praznike – krsne slave, mikulaše, božiće, možda čak i nove godine. A mogli bi pride da kupe još i neke tople podgaće. Čak i za to bi doteklo. A onda, od januara biće i povećanja penzija na duži rok. Možda čak 1,7 odsto! Jer, infl acija nije veća od 0,9 odsto, pa bi tako penzije „pratile“ tu infl aciju... skoro...tj približno... čak i nešto više....

    4585_1.jpgE, tu sam se već malo iznervirao. Naime, dobro sam upamtio da je premijer rekao da se ljuti na neke svoje saradnike jer mu ne daju tačne podatke, pa onda on mora da se stidi što u javnosti tu i tamo omane. Mislim da su ga i u vezi s infl acijom pogrešno obavestili. Čuj, infl acija je bila (a i sada je, ako sam dobro čuo premijera) 0,9 odsto?! Neće biti. Proverio sam na pijaci tri puta u poslednjih mesec dana. U redu, znam ja vrlo dobro kako se računaju ti statistički podaci. Pa tako, recimo, uporediš cenu sveže crvene babure, koje sada koštaju oko 300 odsto više nego pre mesec dana sa cenama lokomotiva čija cena je pala za 5% i onda dobiješ prosečnu infl aciju. Na primer - od 0,9 odsto. I to je tačno, samo ima jednu manu – nije baš sasvim istina. Ali, nema veze, ako i dalje budemo pazili kao ove godine, i plate i penzije će nastaviti da rastu, sve dok ne dostignu potreban nivo. A koji je to nivo? Pa, lepo sam rekao – potreban. A potrebe se menjaju, kao što se zna....

    Laza

    Umro je Lazar Merković. Moj drug i učitelj. Bio mi je prvi operativni urednik u „Subotičkim novinama“. Kasnije, 1968. zajedno smo, sa još trojicom zanesenjaka (Vitom Ružićem, Joškom Nađem i inž. Ladislavom Franciškovićem) digli na noge Radio Suboticu, i još mnogo drugih stvari smo on i ja zajedno uradili. Na primer, preveli knjigu kolege novinara Janoša Urbana, pa zatim pripovetke Geze Čata i, posebno na vrlo neobičan način, dramu Ferike Deaka „Žeđ za životom“, i to tako da smo mađarski original jednostavno pocepali uzduž na dva dela, pa je on prevodio prvi deo, a ja drugi. Radili smo celu noć, da bi naredne večeri selektor Sterijinog pozorja mogao da prati predstavu, koja je kasnije bila i nagrađena.

    Ja sam bio (loš i neiskusan) korektor njegovog prvog romana „Put dug pet života“ u kojem je na njemu osoben način, stihovima u prozi, opisao svoje zatočeničke dane u logoru Dahau. O dugim satima zajedničkih razgovora i noćnih sedeljki u pozorišnom klubu da i ne govorim. Bio je blizanac, kao i ja, pa će vam biti još jasnije...

    Osnovao je i bio dugogodišnji urednik Časopisa za književnost, umetnost i društvena pitanja „Rukovet“, u kojem sam imao čast da objavim i svoj diplomski rad „Faktori infl acije u jugoslovenskoj privredi“.

    U suštini, Laza je bio pesnik i kad je pisao novinske članke, i reportaže, čak i vesti, isto kao i hiljade istorijskih, biografskih i bibliografskih glosa o našem gradu i njegovim žiteljima.

    Zato, za kraj, nekoliko njegovih stihova o nečemu što svaki ljudski stvor ove naše ravnice nosi u sebi, bio on svestan toga ili ne:

    Sivo sivo, sve je sivo
    Noćas tebe sam snivo.
    Drugo, drugo, draga Drugo,
    Osim tebe nemam drugo...
    Lazo, strpi se malo, pa ćemo mi opet...

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja