Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 25.05.2018. Petak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Pričam ti priču...
    Restauracije i legende
    08.11.2016.

    Mediji (ob)javiše da su privedeni kraju radovi na spoljašnjoj restauraciji Sinagoge, jednog od najlepših arhitektonskih objekata u Vojvodini. Oglasiše to dobronamerno kao što i valja učiniti kada se tako vredna i lepa građevina vrati u prvobitno stanje. I to za samo 40-ak godina.

    Ovaj objekt sada, zaista, lepo izgleda. Čini se da lepše ne može biti, da ga je restauriralo i dvanaest, a ne dve države.

    Zna se koje, kako i sa koliko novca. Zna se i za inostrane donacije.

    S prijateljem iz Beograda posmatramo obnovljenu Sinagogu sa severo-istočne strane. Na visini od oko dva metra od temelja vidljive su nekakve sive fleke i to skoro po celoj dužini zida. Ne obraćam pažnju na taj detalj sve dok mi on ne spomenu da to nije nije nikakav ukras već, verovatno, vlaga. Odgovaram mu da je ćorav. Kakva vlaga kada je objekt upravo završen. On iz torbice vadi maleni dvogled (kaže da ne vidi kao ni ja) i gura mi u ruke.

    Njegova konstatacija ima smisla, ali ja u nju i pored toga ne verujem kao ni u pretpostavku da je sada, možda, umesto nekadašnjeg kamena za spoljni zid korišćen cement ili beton. Ne verujem u mogućnost da je neko nekada vadio te kamene blokove pa je u restauraciji korišćen cement. Ne verujem ni u moguću nestručnost izvođača radova, u ljude koji su nadgledali restauraciju i koji nekome odgovaraju za svoj posao. Moja sumnja zasnovana je na onome što smo svi u Subotici videli i doživeli, a to je da su ovogodišnje kiše bile duge i dosadne pa zato je zid vlažan, ako je zaista vlažan. Kada malo otopli i klima postane drugačija neće više biti onih sivkasto-modrih vijuga na Sinagogi, a ako se i tada ne osuše sačinićemo nove projekte, izdvojiti sredstva, zatražiti donacije ili sačekati da se zavgrši unutrrašnja rekon strukcija. Možda će vlaga tada da se povuče. Jer, ne možemo dozvoliti da nam tamo neka mahovina narušavati izgled najlepšeg gradskog objekta, bar ne posle četiri decenije muke, patnje i restauracije.

    Jer, ovo je bio subotički istorijski poduhvat, a istorija se ne zaboravlja. Baš kao ni spisateljska legenda kakav je bio naš sugrađanin Lazar Merković. Novinar, prevodilac, književnik, boem, učitelj nebrojenih novinarskih generacija, stvaralac čija su dela nagrađivana i u Srbiji, i Mađarskoj, i Hrvatskoj.

    Počasni građanin Subotice. Čovek koji se ceo život nije odvajao od olovke i pisaće mašine i koji je, ako tako smem napisati, osmišljavao i sam smisao postojanja i ljudskog bitisanja. Novinari su u njemu imali pravog učitelja i prijatelja. Umeo je, istina, po nekada da bude pomalo i pristrasan kada smo 70-ih godina prošlog veka u pozorišnom klubu, posle nebrojenih votki i vinjaka recitovali Majakovskog, Drainca ili Jesenjina, kada bi otpočinjali one maglovite začkoljice o poznavanju Andrića ili Selimovića. Tada bi, onako uzgred, umeo da priupita a gde nam je u toj pametnoj besedi Ujević, Raičković, gde nam je Crnjanski ili Hegel?

    Laza Merković otišao je od nas i ostao je s nama.

    Ostao je svojevrsna i neizbrisiva legenda pisanog stvaralašta koje je imala Subotica, jedan od malobrojnih kome je grad dodelio i zvanje Počasni.

    Zbogom Lazare Merkoviću. Ovaj grad ima razloga da te ne zaboravi.

    M.Po.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja