Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.08.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    U poseti Savi Grubanovu, jedinom proizvođaču ribarskih čamaca u ovom kraju
    Kriza potopila čamce
    15.11.2016.

    Nekada je na Ludoškom jezeru bilo i preko 400 drvenih čamaca a danas ih ima jedva četrdeset. Zbog većeg siromaštva za obične pecaroše, novi čamac je „luksuz“ a oni koji imaju novca, kupuju plastične čamce. Na plitkim vodama kao što je Ludoško jezero, najbolji su drveni čamci.

    4619_1.jpg
    Sava Grubanov i njegovi čamci

    U Hajdukovu, koje miriše na uzavrele cefre u buradima, tražimo Savu Grubanova, jedinog majstora za izradu drvenih ribarskih čamaca i velikog zaljubljenika prirode. Čim smo ga pronašli u Sarajevskoj ulici, nedaleko od Ludoškog jezera, već na kapiji pitamo Savu: da li je istina što pričaju da si rođen u čamcu? -Malo je falilo, - kaže Savo. Majka je iz čamca sa Tise,otišla u porodilište Novi Kneževac, gde smo živeli, da me donese na svet. Kao mali prvo sam se brčkao pored reke, onda sa ocem bućkao sa čamca, kasnije pecao, a onda 1976. počeo da pravim drvene čamce“.

    Posle krize u najvećoj subotičkoj fabrici „Sever”, Sava Grubanov se vratio svojoj prvoj ljubavi - čamcima i vodi. Nekada je Sava nedeljno gradio po dva ribarska čamca od drveta, a danas toliko sagradi za godinu dana. U modi su čamci od plastike i lima, ali od starih drvenih barki nema boljih.

    -To je istina - kaže Sava Grubanov. Vekovna iskustva ljudi, ukazuju da su čamce prilagođavali ćudima reka i jezera. Na brzim rekama, gde još duva i „košava“, drveni čamac, mi ga zovemo „ludaški“ je znatno stabilniji, a vožnja i pecanje iz ove drvene šajke je pravo uživanje za meraklije koje vole vodu i ribolov. Drugo, i u plitkim vodama drveni čamac nema premca. On je tiši i ne razgoni ribu. Svaki udarac u plastični čamac stvara buku a to nije dobro za pecaroše. Ovi drveni, posebno su pogodni za Ludoško jezero, gde je najveća dubina jezera oko dva metra; ne samo što ne razgoni ribu, već se njime lako može kretati takozvanim „ribljim stazama“ kroz zaraslu trsku. I što je za pecaroše posebno važno, puno je stabilniji na vodi. Uostalom, pecaroši su poseban svet koji ne mare za brz tempo života, zato im i ne odgovaraju brzi čamci“.

    Sava Grubanov dosada je napravio oko 400 drvenih čamaca i svaki drugi čamac na Ludašu i dosta njih na Tisi, bili su delo njegovih vrednih ruku. Sada ih je na Ludošu veoma malo, jedva četdrdesetak, koji su skoro truli i za njih nema spasa. Eno ih tamo privezani za mol, a malo koji ribar ima hrabrosti da se njima otisne niz jezero.

    4619_2.jpg-Imao bih posla da krpim stare čamce „preko glave“ ali ne prihvatam više krpljenje - priča dalje Grubanov. Zamenim deo čamca, tamo gde je istruo i mušterija ode zadovoljna mojim poslom. Ne prođe ni nekoliko dana, evo ga ponovo da se žali da mu čamac propušta vodu. Nikako ljudima da objasnim da su im čamci potrošili svoj vek trajanja i da ne mogu od „iznemoglog starca“ napraviti „mladića“.

    A zašto na Ludoškom jezeru skoro da više i nema dobrih drvenih čamaca? Ima previše razloga. Glavna je ekonomska kriza, zatim razne uredbe za kretanje čamaca u zaštićenoj zoni jezera i novija moda - plastični čamac.

    -Evo ja sam čamdžija i ribolovac, a nemam čamac - objašnjava Sava Grubanov. To mi nekako izgleda kao da obućar ide bos. Ali šta će mi čamac, kad je na Ludaškom jezeru odnedavo zabranjeno korišćenje čamaca od 1.januara do 1.jula, da se ne bi uznemiravale ptice koje se gnezde. Pola godine ribarski čamci na Ludošu ne dreše se od mola. Tu na vodi trunu i čekaju neka bolja vremena. Na Palićkom jezeru nije dozvoljena upotreba čamaca za pecaroše, a Tisa je daleko. To je samo jedan od razloga što čamdžije skoro da i nemaju posla. Drugi je, svakako, ekonomska kriza. Ljudi su siromašni i jedva imaju da kupe pribor za pecanje i mamce za udicu, a drveni čamac koji košta od 250 do 300 evra, za mnoge je danas pravi „luksuz“. Gde ste vi videli bogatog pecaroša? To je uvek bila siromašna raja. Što se tiče plastičnih čamaca, oni nisu za plitka jezera kao što je Ludaško, više odgovaraju rekama gde su veće dubine i gde njihova buka ne može da rasteruje ribe.

    Kao i u svakom poslu, i u ovom, majstori imaju svoje tajne, kako napraviti najbolji čamac, da pecarošima što duže traje.

    -Najbolje drvo za izradu ribarskih čamaca je crvena vrba, a kao zamena može da posluži i čamovina - priča Sava Grubanov. Najbolji su panjevi od crvene vrbe koji su dugo stajali u vodi u dunavskim adama i ritovima. Daske od ovih panjeva su odlične za ribarske čamce i imaju tri puta duži vek u odnosu na obične čamce od čamovine. Pramac i jegije, koje obezbeđuju čvrstinu unutrašnjosti, predstavljaju kostur konstrukcije i izrađuju se od najtvrđeg drveta; obično hrasta ili duda. Posle preciznog krojenja i spajanja pravih dasaka, specijalnim metodom, uz pomoć balvana, lanaca i natega, podižu se prednji deo i zadnjina kako bi barka što lakše jezdila vodom ne gubeći stabilnost. Posle toga dolazi tesanje, fino zaptivanje (dihtovanje) i zaštita terisanjem, da bi drveni čamac bio spreman da se otisne niz vodu“.

    Međutim, pre toga moraju da se obave još neke finalne radnje. Fino zaptivanje je jedan pipav posao, ali na novom čamcu mora da se izvede. Između dasaka duboko se uvlači specijalna vrsta mahovine koja se, u dodiru sa vodom, postojano širi pa čamac besprekorno „zabrekne” ne propuštajući ni kap vode u korito. Tajnu pronalaženja ove specijalne biljke, nalik najfinijoj vunici, znaju samo upućeni, ali stare čamdžije i alasi, pomalo tajnovito, čuvaju mesta gde je mogu pronaći. Nakon uvlačenja ove mahovine u uzdužne spojeve dasaka, a radi njenog obezbeđenja od ispadanja, preko spojeva postavljaju se tanje lajsne, a preko njih ukivaju se oštri mali limeni učrvršćivači, u majstorskom žargonu zvani jengeči. Konačno, drveni čamac se natapa terpentinom, a nakon određenog vremena on se premazuje (zaštićuje) terom, ili se farba u neku željenu boju.

    Pegle

    U Vojvodini postoje tri vrste čamaca: „ludoški“,„apatinac“ i „monoštorac“.

    Ovaj poslednji proizvodi se u Monoštoru, uzan je i dug, podjednako zašiljen na oba kraja, da ne mora da se okreće. Ovi čamci su pogodni za ritove i kanale koje večito plavi Dunav kod Monoštora.  Za dunavske meraklije i alase, najbolje se pokazao čamac „apatinac“ koji odoleva brzim rekama i vetrovima.  Ribari ga još i zovu „čavmac pegla“ jer oblikom podseća na peglu. .A „ludoški“ kojeg gradi Sava Grubanov, najbolji je za mirna i plitka jezera.


    Molovi

    Na Ludoškom jezeru ne samo da nema čamaca, već ni uređenih molova za pecaroše.  Na celom jezeru, na kome je kretanje čamaca zabranjeno pola godine, ima svega desetak drvenih molova, što je nedovoljno za veliki broj rekreativnih pecaroša. I ono malo molova što ima nalazi se u fazi propadanja.

    M. Mitrić

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja