Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    U Segedin, na šomloi galuške
    23.11.2016.

    Segedin, grad sunca, šopinga, termalnih bazena, kolača i vrhunskog slatkog vina „Tokaji“. U tržnim centrima svaki deseti kupac je iz Srbije.

    Najviše volim da idem u Mađarsku od svih naših susednih zemalja. Volim onaj njihov folklor, sekelji gulaš, šomloi galuške i svakako poznata slatka vina „Tokaji“. Da li znate da se regija Tokaji i grožđe od koga se pravi, spominje u mađarskoj himni? Ta ljubav prema ovom našem prvom susedu, usadila se mojoj generaciji još u vreme socijalizma, kada je doživljaj bio otići u Segedin u šoping. Potrpamo se u ladu i vozi Miško do Segedina. Prvo što mi pada na pamet je onaj mađarski sir „vojkrem” koji je u Segedinu kupovan na kile, a tada je u jugu švercovan preko granice u torbama, ispod sedišta u automobilu, čak i u zimskim čizmama. Nikada ne mogu zaboraviti ni one fi ne i famozne mađarske pogačice zvane langošice.

    4649_1.jpg 

    Sve su to moja lepa sećanja, čak i na traume koje smo imali pri prelasku granice. Kilometarski redovi na prelazu Horgoš-Reska, a mađarski carinici po ceo dan ponavljaju „Imate li šta prijaviti za carinu?” Svi se ućute i ukoče, sležemo ramenima a carinik onako nezaintersovano pogleda, vidi vire paketi margarina i salame iz naslona za glavu i samo onako preko volje mahne: „Vozi!” Kada se izađe iz vidnog polja carinika, onda nastane veselje. Otvara se dvoipolitarska koka-kola da se proslavi što nas carinik nije otkrio.

    4649_2.jpgTo je bilo tada, a danas skoro da se malo šta promenilo. Istina nema fi ća ni lada ali i dalje je Segedin najbliži raj za srpske kupoholičare. Segedinski tržni centri „Kora”,„Tesko”,„Arkad” i mnogi drugi, puni su kupaca iz Srbije posebno ovih dana kada naši susedi kupcima nude velike popuste.

    Boraveći u Segedinu jedan dan, video sam da Vojvođani ovde trenutno najviše kupuju hranu i odeću, ali i opremu za decu. Cene su za 20 do 30 odsto manje u odnosu na naše. Oni koji u Segedinu potroše 170 i više evra, na granici mogu tražiti povraćaj poreza, takozvanu AFU i to 27 odsto od cene. Postupak je jednostavan: na granici se overi račun da je roba izneta iz zemlje, a novac kasnije može da se podigne u Mađarskoj.

    4649_4.jpgU „Kori“ bračni par iz Novog Sada ispred sebe gura puna kolica natovarena dečijim sedištima za kola, stolicom za hranjenje beba i raznom kozmetikom za decu. Objašnjavaju nam, da „Hello Kitty“ sedište za decu košta svega 4.800, a slično bi ih u Novom Sadu, kažu, koštalo skoro 10.ooo dinara. Isplati se kupovati i hranu i piće. Poređenja radi, dok u „Tesku“ na akciji možete da kupite crno vino u pakovanju od 0,75 litara za 300 forinti, dakle, malo iznad evra,odnosno oko 123 dinara,u Subotici boca vina sličnog kvaliteta košta od 400 do 800 dinara, u zavisnosti od alavosti trgovinskog lanca u kojem kupujete. Sir edamer, nemačkog proizvođača, kupljen u većem pakovanju, u Segedinu može se naći po ceni od 350 dinara po kilogramu (akcijska cena), dok identičan na rafovima u domaćim supermarketima u istom momentu košta od 900 do 990 dinara po kilogramu.

    Segedin nije samo sinonim za dobar šoping i razna gastro uživanja, on je veliki banjski i turistički centar. Priroda mu je podarila dragocene termalne vode i najveći broj sunčanih dana u godini,zbog čega ga i zovu „grad sunca". Biti u Segedinu a ne otići u čuveni „Akropolis”, atraktivni kompleks otvorenih i zatvorenih bazena, bila bi prava šteta. Izgrađen gotovo u centru Segedina sa 4.400 metara kvadratnih vodene površine, impresivni je vodeni grad sa najdužim zatvorenim vodenim toboganom u Evropi, dugim 272 metra, koji može da se koristi tokom cele godine.

    4649_3.jpgI ljubitelji kulturno-istorijskih spomenika u Segedinu imaju šta da vide. To je grad u Mađarskoj sa najviše bronzanih skulptura. Fascinantne su, posebno kad usmerite pogled na spomenik Lajošu Košutu i na veliku česmu sa četiri krilata lava, ili kako ovu česmu zovu – Bunar kraljeva. U ulici Tisa Lajoša br.20, nalazi se neobična Grof palata. Dobila je naziv po Arpadu grofu, koji je bio poznati segedinski advokat i prvi predsednik saveta grada. Zgrada je sagrađena za 13 meseci 1913. godine za potrebe Ferenca Rajhla, koji je posle bankrotstva ostavio lepu porodičnu palatu u Subotici i preselio se u Segedin.

    Korak po korak po Segedinu i obrešćete se ispred „Žoter kuće” na čijem prizemlju je čuveni kafi ć i poslastičarnica „Virag” koja se ovde na istom mestu nalazi još od 1922. godine. Biti u „Viragu“ a ne probati njihov nacionalno kolač „šomloi galuške“, bila bi prava šteta. Ovde sam čuo i priču o ovom kolaču. Želeći da impresionira svoju izabranicu, davne 1956. godine, Karolj Golerič, glavni konobar legendarnog restorana „Gundel” u Budimpešti, od sastojaka koje je našao u kuhinji na brzinu je smislio desert - piškote sa čokoladnim i vanila prelivom, rumom, suvim grožđem i šlagom. Dama je bila i više nego oduševljena. Ali ne samo ona. Poslastica koja se topila u ustima naprečac je osvojila sve koji su probali bar jedan zalogaj. Kako je kolač na prvi pogled izgledao kao planinski venac pod snegom, izumitelj ove poslastice je nazvao „šomloi galuška”, po brdima Šomlo u blizini Balatona.

    Posle jurnjave po Segedinu i kafa u „A kapelu” došla mi je kao - poručena. Ne znam kako vi, ali za mene ispijanje kafe predstavlja neku vrstu rituala pa još ako se potrefi moja omiljena šoljica od belog porcelana sa plavim detaljima, uživanje je potpuno. U ovom kafi ću može da se naruči pedesetak vrsta kafe. Ne znam da li znate, u Italiji postoji 30 vrsta espreso kafe. Svaku kafu ja pijem polako, a u bontonu za ispijanje kafe piše da se espreso kafa pije u dva gutljaja. Nedavno sam pročitao da Srbi piju 13 puta više kafe od Turaka. Po glavi stanovnka mi godišnje pijemo 4,5 kilograma, a Turci nešto malo više od 350 grama.

    „GALUŠKE“

    Majstor poslastičar u Budimpešti Rac Erhart je 2004. godine napravio „šomloi galušku” tešku oko 420 kilograma u tacni prečnika tri metra. Za desert je korišćeno 700 jaja, 80 kilograma šećera, 30 kilograma brašna, 14 kilograma margarina, 10 litara ruma, 10 kilograma oraha ... Mera je bila dovoljna za čak 4.000 porcija „galuški”.

    „KURTEŠ KOLAČ“

    Ova poslastica, koja potiče iz Erdelja, regiona u Rumuniji gde žive Mađari, ima više naziva. Kurteš kolač, kolač na žaru, čoko kebab i dimnjak kolač. Ovaj zadnji naziv mu najviše odgovara, pošto kurtish na mađarskom znači dimnjak, gde se nekada, po staroj tradiciji, ovaj kolač pekao na vrelom vazduhu. Oni koji vole ovaj kolač, obavezno nek odu u Segedin, gde mogu da jedu „dimnjak kolač“ sa ukusom cimeta, oraha, čokolade, vanile, kokosa i još desetak ukusa.

    Milutin Mitrić

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja