Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 25.02.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    SUBJEKTIV
    FAP
    06.12.2016.

    Piše Tomislav Vojnić

    Tokom prošle nedelje daleko najviše puta emitovana vest u ovdaš- njim medijima bila je – da su penzioneri dobili 5.000 dinara! A to je, kako je g. Krkobabić jr. objasnio - 12o kila kupusa! Kome to nije dosta - više nije ni zaslužio, dodao je. A onda su, tiho i bez ikakve medijske pompe počeli da stižu i računi za odvodnjavanje, što je celu stvar malo – razvodnilo.

    4701_1.jpgS treće, pak, strane – iznenada, ničim izazavna skočila je cena bibera – 1 kg = 3.600 dinara!!

    Dobro, ovo je bila samo mala zafrkancija u odnosu na jednu drugu, mnogo značajniju vest, to jest da je Država spasila FAP, odnosno Fabriku automobila Priboj, z.p. Sandžak. Od propasti.

    A ta fabrika, poštovani čitaoci, zaslužuje da makar ovde bude malko šire pomenuta. Jer, nju je, uz saglasnost vojnih i ostalih bezbednosnih struktura FNRJ, pedesetih godina prošlog veka podigao nesvršeni student mašinstva Radmilo Lavrenčič u nekoj nedođiji na jugozapadu Srbije, da ne bi bila odmah na udaru potencijalnih agresora (a zna se od koga smo tada najviše cvikali, tj. kome smo ono rekli istorijsko NE!)

    E, taj nesrećni Radmilo, uz svesrdnu pomoć Svetozara Vukmanovića Tempa latio se posla i stvarno napravio fabriku kamiona po licenci „prage“, ali je to išlo teško jer su se u međuvremenu umešali i Slovenci (posebice Franc Leskošek), hoteći da vojsci uvale svoje TAM-ove (marke „dajc“), i to natezanje je trajalo godinama. Sve dok, uz pomoć štapa i kanapa, naš Radmilo (inače rođeni Beograđanin; tata Slovenac, majka Srpkinja) nije optužen da je jednom prilikom na službenom putu u Nemačkoj u nekom baru pio šampanjac iz cipele (!) ondašnje svetske mega pevačice Katerine Valente. Što je bila laž, kako se posle ispostavilo. A onda, malo kasnije ipak je osuđen zbog pljačke Države, i to zato što je jednom selu bogu-iza-leđa poklonio neki „landrover“ da im se nađe u nevolji, a čija je vrednost bila, pazi sad – 2.900 dolara! I drugo, zato što je jedan tranzistor od 80 dolara (!) poklonio nekoj školi u obližnjem selu gde nije bilo struje. Dobio je, hajde, koliko, šta mislite? Dobio je čitavih 15 godina! Brajko moj!

    Kasnije je to preinačeno na 2 godine, a nesrećni Radmilo je ubrzo nakon izlaska iz zatvora nastradao u saobraćajnom udesu, pod nekim ne baš sasvim jasnim okolnostima.

    Nije bio član, samo je, iako nesvršeni inženjer, zapeo i stvorio onakvu fabriku, U ono vreme! Reklo bi se – nemoguća misija.

    Nigde ga više niko ni ne spominje. Osim, evo ja ovde. Po meni, zaslužio je... A i Država je učinila pravu stvar što je to čudo od socijalističke (vojno-bezbednosne, namenske itd.) industrializacije spasla od propasti, pa makar ga posle pretvorila u muzej...

    Vest +

    I onda, kad smo već kod vesti, evo još jedne... kako bih rekao ... vrlo škakljive.

    Kako vest može da bude škakljiva? Može, kako ne bi mogla, odmah ćete videti. Naš severni sused Mađarska i njen premijer i naš prijatelj g.Viktor Orban rešili su da pored već postojeće i podosta rasklimane atomske centrale u Pakšu, na Dunavu, izgrade novu i još moćniju.

    A to je, vazdušnom linijom, od Subotice jedno 60 kilometara. Svega. Pa ako se ne daj bože nešto tamo desi, kao što se već jednom umalo nije desilo, a pri tome pirka severozapadni vetar (ovde kod nas naj- češći!), onda ...

    Zato je ovo škaljiva vest. I zato bi bolje bilo da se svi zajedno posvetimo solarnoj energiji ili vetroparkovima...

    A moje pitanje glasi: koja je od ove tri vesti - najvažnija?

    Po meni - ona o poskupljenju bibera. Pa, svinjokolji su taman po- čeli... gde baš sad da ga zabiberišu?...

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja