Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.08.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Među srpskim herojima preduzetništva i Subotičanin Dejan Savić
    Oštri biznis i noževe
    07.12.2016.

    Dejanu Saviću, diplomiranom ekonomisti, prilikom jednog običnog odlaska kod majstora da naošti nož, „sinula“ je ideja da otvori svoju firmu za oštrenje alata. Samo za dve godine firma „Savprom“ stala je „na noge“ a njen vlasnik Dejan Savić našao se među malobrojnim herojima preduzetništva u Srbiji.

     4706_1.jpg
     Mladi preduzetnik Dejan Savić

    Prošla su socijalistička vremena kada je čovek trebalo samo da se rodi, a ostalo- školu, posao i stan treba da mu obezbedi država. Dejan Savić iz Subotice, sve je to morao sam da obezbedi. Posle završenog Ekonomskog fakulteta, našao se na spisku Biroa za nezaposlene, povremeno radio poslove računovođe u Dečjem pozorištu i stalno maštao, još od dečačkih dana da postane, kako Mađari kažu „sam svoj Janoš“. I ko zna, da li bi se i kad ovaj dečački san Bojanu i ostvario, da jednog dana nije svoj tupi nož odneo da naoštri kod tada jedinog oštrača noževa u Subotici. Od majstora je čuo da ima posla „preko glave“ i da će mu nož biti naoštren za dve nedelje. To je bio Dejanov „klik“ u glavi da ozbiljno razmisli o ovom biznisu.

    -To je to, -rekao sam sebi, -kaže Dejan Savić, vlasnik radnje „Savprom“ za oštrenje noževa i alata. Grad od 100.000 stanovnika a samo jedan oštrač noževa. Da svako domaćinstvo samo jednom godišnje naoštri jedan nož, to je za jednog majstora najmanje 150 noževa dnevno da naoštri, a to je nemoguće postići. I naši kućni prijatelji iz Sremske Mitrovice, koji se bave ovim poslom, uverili su me da će moj „biznis plan“ da uspe. I samo posle godinu i po rada, to se i desilo“.

    Na Karađorđevom putu broj 34. umesto stare zanatske radnje za oštrenje noževa koja miriše na naftu i staro zarđalo gvožđe, zatičemo malu „apoteku“ sa puno lepo poređanih mašina, a kraj njih na uredno očišćenim stolovima noževi i alati koji čekaju oštrenje. Satare, kateri, salamoreznice, cangle, skalpeli, manikir makaze, efilir makaze, sve vrste krojačkih alata, stolarske vidije, burgije, delta, rende, baštenski programi, lanci za motorne testere, lovački noževi, britve i ko zna šta sve tu nema.

    -Oštrio sam i hiruške noževe i hiruške mikro makaze, - priča nam vrsni majstor Božidar Grković. On je ovaj zanat učio u Industriji nameštaja „Budućnost“ gde je oštrio stolarske alate i kako kaže, hteo u životu da „promeni ploču“ i krene da radi nešto novo. - Jedino mi je žao što to ranije nisam uradio. A posebno me raduje, kad vidim mlade ljude da su preduzimljivi.

    Dejan Savić, iako dipl. ekonomista, stalno je uz svog majstora kako bi naučio nešto od njega.

    4706_2.jpg
    Majstor: Božidar Grković

    -Moje je da vodim firmu, obezbeđujem posao i da se bavim papirima, ali mi je najmilije raditi u radionici sa brusovima, -kaže Dejan. Naučio sam uz majstora da radim sve, što ne zahteva neku naročitu preciznost. Ne volim kancelarije i šaltere, zvuk mašina i ove „vatrene“ varnice kod brušenja me odmaraju.

    Dejan Savić je znao da u ovom poslu može uspeti samo ako nađe dobrog majstora, što mu je pošlo za rukom. Mušterije su zadovoljne, a kako vreme prolazi, Dejanov „Savprom“ dobija i sve unosnije poslove oko uvoza specijalnih tračnih testera za potrebe privatnih pilana u Srbiji. To je i razlog da se među dvadesetak preduzetnika u Srbiji za 2016. godinu u akciji „Moj heroj“ nađe i naš sugrađanin Dejan Savić.

    -Krize, ratovi i naopak sistem, ubili su nas u pojam. Ljudi veruju da će im neko drugi rešiti probleme. Umesto da uzmu život „u svoje ruke“ lakše im je da povere svoje živote drugima. Ta apatija i odsustvo samoinicijative za pokretanje sopstvenog posla mnogo nas košta -kaže Savić.

    Bez oštrog noža u kući nema ni dobrog jela, a bez oštrog alata nema ni dobrog zanata. Kad se oštrica istupi, tu je da pomogne Božidar Grković, majstor dobrog reza.

    -Ono što je nožu obezbedilo slavu i poštovanje je njegova oštrina -kaže Grković. Ljudi se varaju da je lako naoštriti nož i što je još gore, svi misle da znaju da to urade. Mekan i mrtav čelik, teško se može dobro naoštriti. Ljudi mi donesu i po desetak noževa kupljenih u kineskim radnjama i nikako da im objasnim da je oštrenje „uzaludan posao“ i da jedno oštrenje više košta od noža. Jedino dobrim noževima od dobrog čelika vredi udahnuti život. Čak i vredni noževi ne mogu se oštriti na isti način. Svaki proizvođač noževa u deklaraciji preporučuje ugao oštrenja za svoje proizvode i on se najčešće kreće u rasponu od 12 do 22 stepena.

    Ovaj vrsni majstor za noževe, ima i savete za domaćice.

    4706_3.jpg-Noževe treba oprati neposredno nakon upotrebe (hladnom vodom) i posušiti čistom krpom. Noževe nije preporučljivo prati u sudoperi za pranje posuđa jer hemikalije i toplina koja se razvija u sudoperi oštećuju nož. Nije dobro ostavljati noževe u sudoperi do ponovne upotrebe – tako nepovratno stradaju i oštrica i drška noža.

    Noževe treba držati na magnetnom držaču, futroli za noževe a treba izbegavati držanje u ladici zajedno sa ostalim priborom, jer se vremenom, sudaranjem nož oštećuje. Prema mišljenju kulinarskih stručnjaka, u domaćinstvu je dovoljno imati četiri dobra noža: veliki kuvarski, srednji za obradu povrća i nož za hleb.

    Oštrenje

    Za oštrenje jednog sečiva potrebno je oko deset minuta. Oštrica prvo ide na vodeno tocilo, nakon čega je potrebno obraditi je na još nekoliko mašina u zavisnosti o kom se sečivu radi. Nakon završetka ovog procesa, na oštricu se nanosi pasta za uglačavanje i nož je spreman za novu upotrebu.

    Test

    Nož je kuvaru najvažniji alat posle ruku. Zato se postarajte da vam svi noževi budu uvek oštri. Bolje je imati jedan oštar nož nego deset tupih (nešto kao moždane ćelije, neko bi rekao). Ako želite da znate koji vam je od noževa u fioci najoštriji, uradite ovaj test: postavite oštricu noža na paradajz i povucite. Ako nož seče paradajz samo snagom svoje sopstvene težine, dovoljno je oštar.

    4706_4.jpgŠandor Horvat

    Jedan od zaštitnik znakova stare Subotice bio je i Šandor Hovat, poslednji oštrač noževa pomoću tocila. On je uz pomoć svoje mašine na točkovima i pokretanjem tocila pomoću nogu i pedala, obilazio subotička naselja i oštrio noževe i drugi alat.

    M.M.

    Ovu rubriku podržava grad Subotica

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja