Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 25.02.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Da li plaćaju nepostojeći samodoprinos?
    16.01.2014.

    U Aleksandrovu je samodoprinos okončan 30. septembra, a krajem decembra lokalna poreska uprava „obradovala“ ih je potražnjom duga, za koji mnogi nisu ni znali da ga imaju. Zašto građani tvrde da od samodoprinosa nisu ništa dobili?

    498_1.jpg

    Umesto božićnih i novogodišnjih čestitki, na adrese poreskih obveznika stigle su opomene da plate zaostala dugovanja, uglavnom poreza na imovinu, a deo ovih potraživanja čini i naplata samodoprinosa, onog dela koji su fizička lica plaćala kroz porez na imovinu. U pitanju su stanovnici Aleksandrova, gde je sa poslednjim septembarskim danom prošle godine, okončan samodoprinos koji je trajao punih 15 godina!

    -Preko 15 hiljada opomena poslali smo za dugovanja iznad hiljadu dinara, a ukupan dug je 270 miliona dinara. Od toga se 19 miliona odnosi na samodoprinos. Reč je uglavnom o porezu na imovinu, a ima i onih koji su zatvorili radnje u međuvremenu, pa im je ostao neki dug. Svako ko je dobio opomenu, treba da dođe u poresko. Ako nije došao da prijavi imovinu, treba da donese iz Agencije rešenje o brisanju iz registra, a sada je prilika da se to odradi i da se te obaveze koje im eventualno ne pripadaju storniraju, kaže Anka Trifunović, šefica lokalne poreske službe.

    Pred šalterima u Gradskoj kući uoči praznika stvorile su se gužve. Do 23. decembra obavezu je izmirilo 3200 građana, koji su poreznicima ostavili 16 miliona dinara.

    -Najogorčeniji, čak i neprijatni, bili su oni sugrađani koji su imali samodoprinos. Tvrdili su da neće ništa da plate, jer im ništa nije urađeno, a mi smo sa njima pokušavali da razgovaramo koliko god smo mogli smireno i da im objasnimo da nismo učestvovali u donošenju odluke o uvođenju samodoprinosa, niti smo određivali ko će kako da plaća, da li iz prihoda ili na osnovu poreza na imovinu, pošto se sa penzija nije skidao, već smo samo vršili naplatu, kaže Anka Trifunović.

    Kakav to samodoprinos?

    Ima Šandorčana koji su čak i posle petnaest godina prvi put čuli za samodoprinos – jedni su tvrdili da je taj namet ukinut pre dvadeset godina, a drugi „pouzdano znali“ da je završen pre četiri godine, pa su se čudom čudili kako to sada treba da plate i kakav dug! Najjači „argument“, u svakom slučaju, bio im je da od samodoprinosa, navodno, „ništa nisu dobili“.

    -Samodoprinos je raspisan 1.oktobra 1998. godine na 15 godina, a završen kako je i predviđeno 30.septembra prošle godine. Prikupljeno je ukupno 93,7 miliona dinara, računajući i sredstva kojima je grad sufinansirao naše programe u visini od 19 miliona dinara. Izdvajanja su bila namenjena za asfaltiranje ulica i izgradnju trotoara, kao i uvođenje kanalizacione i vodovodne mreže i od tog programa se nije odstupalo. Plaćalo se po stopi od 3 odsto na lična primanja ili samostalnu delatnost, 10 odsto na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno 0,05 odsto na imovinu građana kroz vrednost građevinskih objekata. Ovo poslednje je izazvalo i najviše negodovanja, jer uplata obično stigne sa porezom, pa mnogi ne plate i zaborave, a onda im se zaračunaju kamate, objašnjava Dragan Tokić, predsednik Skupštine Mesne zajednice Aleksandrovo.

    To što neki misle da od samodoprinosa „nije ništa urađeno“, proizilazi iz dubokog uverenja da je iz samodoprinosa trebalo da se reše svi komunalni problemi i još veće zablude da je čitava stvar promašena, ako njihova ulica nije bila u programu. Uporno se previđa da je od početka postojao određeni program, koji je neko usvojio (zborovi građana, organi mesne zajednice), i da se on sve vreme trajanja samodoprinosa nije mogao menjati. A da je u Aleksandrovu urađeno poprilično, govore podaci.

    -Asfaltirano je trideset ulica, grad je za to vreme u naselju finansirao šest ulica, izgrađeno je ukupno osam kilometara puteva i dvanaest kilometara vodovodne i kanalizacione mreže. Teško je danas izračunati pravu vrednost ukupno utrošenih sredstava, ali da toga nije bilo, sigurno bi još u mnogo ulica gazili blato i čekali vodovod i kanalizaciju, kaže Dragan Tokić.

    Gde su naši novci?

    Od kada se, pre nekoliko godina, promenio Zakon o lokalnoj samoupravi, mesne zajednice više ne raspolažu direktno sredstvima samodoprinosa, nego se ona nalaze na računu grada. Da bi ih utrošili, u mesnoj zajednici moraju da imaju projekte i dozvole za ono što će graditi, da angažuju izvođača radova, a tek po završenom poslu, na njihov zahtev može da im se plati za radove.

    -Tek kada odemo u Gradsku upravu i tražimo izvod sa računa, možemo da saznamo sa koliko novca raspolažemo. Tako znamo i da na računu sada imamo neutrošenih 24 miliona dinara. Koliko će to biti sa sada uplaćenim porezom na imovinu, ne znamo, ali sigurno dovoljno da završimo programe koji su nam ostali, a to su asfaltiranje Siriške, Stražilovske, Rudarske i Iđoške ulice. Međutim, naišli smo na prepreke, jer Sirišku i Stražilovsku ne možemo da asfaltiramo pre nego što kroz njih prođe kanalizacija, a za nju mesna zajednica nema sredstava. Što se tiče Rudarske i Iđoške, problem su neraščišćeni imovinsko-pravni odnosi, ali je grad, odnosno Direkcija za izgradnju grada, preuzela na sebe da to uradi i da se one regulišu. Za Iđošku je već doneta odluka o eksproprijaciji nekih parcela, odnosno delova parcela, i teče žalbeni rok, dok se Rudarska rešava preko Katastra i nadamo se da ćemo 2014-te moći da taj deo programa okončamo, kaže Dragan Tokić.

    Ono što se prilikom uvođenja samodoprinosa u Aleksandrovu nije moglo znati, bilo je da će 2003. godine biti donet prvi Zakon o planiranju i gradnji, kojim je zabranjeno da se asfaltiraju ulice, pre nego što se izgradi kanalizacija.

    -Za kanalizaciju u Siriškoj i Stražilovskoj ulici, kažu u mesnoj zajednici, postoje projekti i redovno se konkuriše kod svih mogućih fondova, ali za sada – bez uspeha!

    M.Radojčin

    Šta se može otpisati?

    -Reč je o dugovanjima koja nisu izmirena u potpunosti i žalbe građana će se rešavati od slučaja do slučaja.Pravo na naplatu zastareva nakon pet godina, ako nije bilo prekida zastarelosti, ali je za otpis duga po tom osnovu potrebno podneti zahtev i platiti 390 dinara. Postoji mogućnost i plaćanja duga na rate. Ako je dug kod fizičkih lica ispod 50.000 dinara, ona ne treba da daju nikakvo obezbeđenje naplate, već samo da dođu kod nas i odobrava im se reprogram i odloženo plaćanje na 12 mesečnih rata. Ukoliko duguju preko pedeset hiljada, onda moraju dati bankarsku garanciju, staviti hipoteku ili založno pravo kao garanciju da će se taj reprogram izvršiti, objašnjava Anka Trifunović.

    Anka Trifunović podseća da se opomene po zakonu smatraju uručenim petnaest dana od slanja, bez obzira na to da li su ih obveznici podigli na pošti.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja