Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.07.2018. Nedelja
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Za koji mesec i u poslednjoj kultnoj kafani Majo“ u Subotici biće objavljen Fajront
    Boemi otplovili „Belom lađom”
    09.03.2017.

    Prodajom Prokeš palate novim vlasnicima, Subotica će ostati i bez poslednje kafane „Majo“ koja je imala „šmek“ prošlosti. Tranziciona tržišna ekonomija objavila je „fajront“ svim subotičkim starim kafanama. Tamo gde zacari novac, duh pravog života umite, - tvrdi profesor univerziteta Dimitar Karan, gost kafane „Majo“.

    5076_1.jpg
    Rade Kovačević: Nameštaj, fasade i zidovi, drveni stolovi i karirani stolnjaci
    ne čine „imidž“ kafane, već njena duša!

    Jedinoj preostaloj kultnoj kafani u Subotici „Majo“ koja je zadržala stari „šmek“ prošlosti i gde su se okupljali ono malo preostalih boema, već u junu ove godine preti – katanac. Nekadašnja „Prokeš palata“ vraćena je restitucijom starim vlasnicima, a oni su ovu zgradu prodali novim kupcima koji nisu zaintersovani za ovaj bife, jedini preostali ugostiteljski spomenik u gradu. Tako će i kafana„Majo“, koju su posećivali glumci, pevači, pesnici, muzičari, sportisti, novinari i slikari iz cele Srbije a i stranci, otići zauvek u prošlost. Grad će izgubiti poslednji „brend“ kojeg smo imali i jedinu kafanu u Subotici gde su gosti mogli piti na „crtu“.

    5076_2.jpg
    Milan Anđelić

    FAJRONT! Tranziciona tržišna ekonomija brzo je pogasila svetla. Simboli Subotice – stare gradske kafane jedna po jedna nestajale su kao sneg na toplom prolećnom suncu. U trci za novcem, izgubili su bitku pred naletom brzog života, kafića i japi restorana. Njihova mesta zauzele su mahom banke, trgovine, parfimerije, butici skupocene robe, kladionice i druga obeležja tranziconog života. O subotičkim kafanama kojih više nema, a imale su toplu dušu opevane su brojne pesme. Sa mape grada, nestale su kafane „Pešta“, “Zlatno jagnje“, “Park“, ”Mali mir“, “Bela lađa“, “Spartak“, “Borac“, “Beograd kafana“, “Elza“.... Duh Subotice kroz kafanski život, star jedan vek danas se jedino čuva u Gradskom muzeju gde su izložene kafanske čaše, bokali, flaše, stolnjaci, fotografije i drugi eksponati.

    - Nameštaj, fasade i zidovi, drveni stolovi i karirani stolnjaci ne čine „imidž“ kafane, već njena duša, - kaže Rade Kovačević, vlasnik bifea „Majo“, koji je posao kafedžije nasledio od svog oca Marka Kovačevića zvanog Majo po čijem nadimku ova kafana i nosi ime. A duša kafane su njeni ljudi. Konobari, muzičari i njihovo veličanstvo - gosti. Ona je uvek otvorena za sve. Ovde možete ući i sedeti do jutra iako u džepu nemate prebijene pare, jer znate da će naići neko koji će naručiti piće za goste cele kafane. U kafani sa dušom, muzičari znaju kad da gostu zasvira violinom na uvce, a znaće i kad je gostu bolje da razgovara sam sa sobom. Ako „zaglavite“ ovde do jutra, neko će vas od osoblja kad završi smenu sigurno u zoru odvesti do kuće. Konobari znaju tačnu adresu svojih gostiju, kao što nepogrešivo znaju koje je vaše piće i kakvu kafu pijete. Ovo je bilo mesto, gde su se pisale pesme, na belim salvetama crtali portreti i nalazila inspiracija za mnoga dela. Po potrebi, moja kafana bila je koncertni podijum, advokatska kancelarija, redakcija naboljih novinara, pozornica za glumce a ponekad i narodna skupština. Jednom rečju, - kaže Rade, bife „Majo“ bio je poslednji „univerzitet života“ boema iz cele Srbije u Subotici“.

    5076_3.jpg
    Profesor Dimitar Karan iz Rijeke

    Najpoznatiji svetski izdavač turističkih vodiča „Lonely planet“ nedavno je uvrstio Srbiju među deset najatraktivnijih destinacija zbog „šmeka“ i duše srpske kafane. Oni svoje turiste savetuju,“da je potpuni promašaj posetiti bilo koji deo Srbije, a ne osetiti život i atmosferu u još uvek sačuvanim srpskim kafanama“. I poznati boem, pisac i slikar Zuko Džumhur, svojevremeno je napisao „da je kafana perionica duše, srce, jezik i uho jednog grada i naselje ne može ni biti grad ako nema – gradsku kafanu“. Tako će Subotica sa zatvaranjem najlepših starih kafana, a i ovoj polsednjoj „Majo“ preti „katanac“, izgubiti „dušu“, jezik i uho grada.

    - Obišao sam ceo svet, bio profesor na dvanaest univerziteta od Amerike, Londona, Nemačke i Italije, ali prvi put našao sam kafanu po svom ukusu, koja ima „nešto“ što me smiruje, - kaže profesor ekonomskih nauka Dimitar Karan iz Rijeke, koji je trenutno naš subotički gost. Ovde su ljudi prijatni, slušam muziku moje generacije, a ponekad kad je malo veće društvo uzmem i gitaru da zabavim goste. I na zapadu, - dalje priča Karan ima boemskih kafana, ali nema toplih ljudi i prijateljskih razgovora. Ovde ljudi nigde ne žure i imaju vremena za razgovor. Zato, nedajte „varvarima“, kako se Dimitar Karan, našalio da vam i ovo boemsko utočište mira, zatvore. Jer, tamo gde zacari novac, duh umire.

    Kafana „Majo“ nije samo kultni kutak za noćobdžije, već i neka vrsta galerije među kafanskim stolovima. Zidovi su prekriveni umetničkim slikama, koje su poklonili njihovi autori, brojnim fotografijama poznatih umetnika i ljudi koji su boravili u njoj i uramljenih stihova pesnika, koji su svoje pesme napisali baš u ovoj birtiji negde u ćošku, za drvenim stolom sa klimavim nogama.

    - Boemija je, ipak,mnogo više od kafane i pića, ali dobro ide i uz jedno i drugo, - kaže Milan Anđelić, slikar i basista, a najviše setni subotički boem iz Bećara. Najveći subotički boemi otišli su zajedno sa „Belom lađom“ a ovo malo što je ostalo, svoj kutak i mir našlo je kod „Maja“. Ima i danas imitatora koji se napiju pa misle da su boemi. Ali nije to - to. Boemstvo je naziv za način života, da se odbace šabloni i norme i stvori ventil za slobodu čoveka. I boema će biti sve dok bude bilo neslobodnog sveta, lažnog morala i ljudskog kukavičluka. E,tu slobodu života mi smo našlu u ovoj kafani. Ko ne ume da uživa u lepoj pesmi, - kaže Milan, slici, svom piću, u najsmejanoj konobarici, priči i prijateljstvu, to je siromašan čovek i nikad ne može postati boem. Danas, - nastavlja priču Anđelić, ljudi sede u sterilnim kafićima, vrte mobilne u rukama i ne pričaju. Nastupilo je novo elektronsko doba, gde svi nekud žure. Kad nestane „Majo“ nestaće i mesta, za priču i duge razgovore sa prijateljima, za srce i dušu za pesmu i vino“.

    Gosti

    Po fotografijama koje su okačene na zidu Bife „Majo“ imao je značajne goste iz sveta kulture, filma, muzike politike. Ovde su svoj sto sa stolnjakom na koce imali glumci Miodrag Petrović - Čkalja, Milan Gutović, Ljuba Tadić, reditelji: Ljubiša Ristić, Feliks Pašić i Kokan Mladenović, kao i pevači Cune Gojković, Predrag Živković Tozovac, Miroslav Ilić, Kemal Monteno, akademik Vasilije Krestić, Ištvan Satmari, pisac iz Budimpešte i brojni sportisti. Ovu kafanu nedavno je posetio i Viktor Orban, premijer Mađarske.

    Milutin Mitrić

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja