Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 23.01.2018. Utorak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Imena ulica u Subotici više su ideološko i nacionalno, nego komunalno pitanje
    Od Tita, Uske i Ružine do Kupusine
    15.03.2017.

    Po geografskim toponimima ulica od Đevđelije do Triglava, reklo bi se da Subotica još živi u Jugoslaviji. Svi žele da na limene table ispišu imena ljudi iz svog nacionalnog korpusa. Brisanje prošlosti po kvartovima najviše košta građane.

    Neron je zapalio Rim, ali nikom u Italiji ne smeta što se Neronov spomenik još i danas nalazi na ulazu grada. Posle pada Berlinskog zida, punih dvadeset i pet godina, nazivi ulica u istočnom Berlinu ostali su nepromenjeni. I još nešto mogli bi naučiti od sveta. U Engleskoj, inicijativa za menjanje naziva trgova i ulica mora da „odleži“ najmanje 20 godina. Ili, ime ulice i trga može se dati po imenu nekih ljudi najmanje 20 godina nakon njihove smrti. Pametni Englezi misle da se tek posle istorijske distance, najbolje može proceniti ko zaista zaslužuje takvu počast a ne da to bude rezultat dnevne politike.

    5101_1.jpg
    Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva

    To je u „belom svetu“ a kod nas čoveka još ni najbliža rodbina ne ožali, a mi žurimo da mu podignemo spomenik ili da se njegovo ime nađe na limenoj tabli nekih od ulica ili trgova. Ideološko i nacionalno ostrašćenim ljudima, posebno u komisijama koje odlučuju o imenima ulica, smetaju čak i oslobodioca grada od fašizma i kao da se utrkuju ko će pre da kroz promenu imena ulica izbriše prošlost.

    - Nazivi ulica imaju prvenstveni zadatak da omoguće ljudima u pronalaženju adresa, da se građani bolje snalaze u mestima gde žive, -kaže Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva koji se bavi ovom temom. Posle pada komunizma, a naročito posle 5. oktobra, ime ulica postalo je nacionalno i ideološko pitanje. Komisija za promenu naziva ulica, sastavljena od članova iz nacionalnih stranaka, kao na nekim mirovnim pregovorima, prosto se „bore“ da što više za sebe obeleže teritorija sa imenima ljudi iz njihovog nacionalnog korpusa. Komisija se tako ponaša, kao da Subotičani žive razdvojeno po ulicama, svako u svoja nacionalna geta. To stvara odbojnost kod građana, jer nečiji nacionalni „heroji“ za druge stanovnike iste ulice mogu biti beznačajne ličnosti koje ne zaslužuju tu počast. Ulice i njihova imena, dalje priča Mrkić, trebale bi da pričaju priču o nekom mestu i gradu. Na osnovu imena subotičkih ulica, ništa se ne može saznati, čak ulice mogu i da zbune slučajnog gosta, gde se to on nalazi. Posebno ako krene: Bitoljskom, Dečanskom, Prilepskom, Đevđelijskom, Ohridskom, Strumičkom ulicom ili na primer Zagrebačkom, Bjelovarskom, Dalmatinskom, Zadraskom, Splitskom, Istarskom, Osječkom, Pulskom, Rovinjskom, Trogirskom i Šibenskom. To je nekada bila Juga koje sada više nema. Šta ako nas zbog ovih imena, - kroz šalu priča Mrkić, Makedonci i Hrvati okrive za velikodržavne pretenzije, pošto svoju teritoriju obeležavamo imenima njihovih gradova. Najgore u svemu ovome je što se ulice koje nose imena zaslužnih Subotičana obično nalaze negde na periferiji grada. Ulice, kao što su Vilmoša Harangoza i Tibora Sekelja, na primer izlaze u njive“.

    5101_2.jpg
    Blaško Gabrić, penzioner

    A da su i Subotičani voleli da često „krste“ ulice, najbolje govori podatak da je od 900 ulica u gradu samo njih desetak zadržalo jedan vek, svoje staro ime. To su Kireški put, ulice Čarnojevića i Skenderbega, kao i Majšanski, Bajski, i Senćanski put. Veliki trag raznih režima, društvenih uređenja i država, ostavljen je i u sadašnjoj ulici Korzo. Samo u zadnjih 100 godina ova ulica promenila je sedam imena. Od Republikanske, Lajoša Košuta, Kralja Aleksandra, Adolfa Hitlera, Kidričeva i konačno Korzo.

    5101_3.jpg- U vreme Austrougarske, dobiti ime ulice bila je privilegija barona i grofova, svetaca i nekih nacionalnih gromada, - kaže Mrkić. Samo ulice na periferiji mogle su da dobiju imena zanata i cveća. Početkom 2000. godine, Komisija za promenu naziva ulica, gde sam bio izabran kao stručno lice, zauzela je stav da se kod promene imena ulica ne uzimaju imena vladara i političara, da se odluke moraju donositi jednoglasno i da se obavezno koristi savetodavno mišljenje stručnih lica. Ništa od toga nije poštovano. Sve je bilo podložno promenama, jedino još niko nije dirao Tita (Aleju Maršala Tita), Usku, Ružinu i Kupusinu”.

    Svojevremeno je 2008. godine doneta skupštinska odluka, da građani koji sami izgrade kuće i naprave ulicu, imaju pravo da sami izaberu ime ulice u kojoj će živeti. Međutim, ni ovo pravilo, kad se nedavno određivalo da jedna nova ulica na periferiji dobije ime književnika Brane Crnčevića, nije se poštovalo. Književnik i publicista, koji je u Beogradu sahranjen u Aleji zaslužnih građana, za neke subotičke odbornike je sporan.

    - Promene imena ulica služila je za dnevnopolitička potkusurivanja stranki na vlasti, - tvrdi Blaško Gabrić, penzioner. Najbolji primer za to je promena imena Bunjevačke ulice. Ako nikome u Subotici ne smeta Crnogorska, Makedonska ulica ili Srpski šor, kome je smetala Bunjevačka, koja to ima nosi od 1921. godine. Pa smetalo je onima, -kaže Gabrić, koji još i danas negiraju da postoje Bunjevci kao narod. U ovoj ulici živi 500 domaćinstava i niko nije pitao žele li oni da njihova ulica promeni ime. Nečije nacionalne strasti i hirove, platili su stanovnici Bunjevačke koji su morali da za lična dokumenta plate državi 8.500 dinara. Kada bi opština iz budžeta plaćala sve ove troškove ili predlagači, onda im ne bi ni na pamet palo da „krste“ ulice“.

    Apsurdi

    Iako je rođen u ovom gradu, Subotica nema ulicu Danila Kiša, pesnika Duška Radovića, akademika i pisca Stevana Raičkovića, arhitekte Koste Petrovića, lingviste Pavla Ivića i sportista Tihomira Bata Ognjanova i Refika Memiševića. Ali zato imamo imena ulica Ksavera Šandora Đalskog, Napravnika Karela, Rolana Romena i Patrisa Lumumbu. Malo ko u Subotici danas zna, ko su oni bili i kakav doprinos su dali ovom gradu.

    Biseri

    A ko su nam sve bili članovi Komisije za promenu naziva ulica, najbolje ilustruju dva primera. Na Komisiji je 2003. godine odbijen predlog da ulica gde se rodio Danilo Kiš dobije njegovo ime. A u obrazloženju je pisalo, da je jedan od članova komisije iz političke stranke tvrdio „da ima pouzdane informacije od jednog čoveka u Parizu da je Danilo Kiš – „plagijator“. Drugi slučaj desio se na Paliću, kada je Pionirska ulica dobila novo ime, a jedan od članova komisije je predlagao da ulica Kizur Ištvana dobije ime po njegovom dedi jer je bio dobar zubar.

    M. Mitrić

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja