Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 20.01.2018. Subota
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Centar za istraživanje javnih politika i Kancelarija za mlade u Subotici o uticaju migrantske krize na bezbednost građana
    Migranti nisu pretnja, ali jesu bezbednosni izazov za Suboticu
    27.03.2017.

    • Poruke sa panel diskusije u Gradskoj kući, o uticaju migrantske krize na lokalnu bezbednost građana Subotice, su da prisustvo migranata nije direktna pretnja u lokalnim sredinama za građane, ali jeste značajan bezbednosni izazov
    • Subotičanima bezbednost nije ugrožena, zbog migranata, ali naridni poslanici mogu da utiču na veče povezivanje lokalne samouprave sa civilnim sektorom
    •Migranti se više ne zadržavaju kratko u Srbiji, zvanično ih boravi oko 6000, ali nezvanično oko 10. 000
    • Oko 40 incidenata sa migrantima u proteklom periodu!

    5149_1.jpg

    Uticaj migrantske krize na lokalnu bezbednost građana Subotice bila je tema panel diskusije u Gradskoj kući, koju je organizovao Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda, uz podršku OEBS-a, u saradnji sa subotičkom Kancelarijom za mlade. Cilj projekta „Lokalna bezbednost i uloga narodnih poslanika“ je da u lokalnim sredinama unapredi sigurnost građana, uticajem narodnih poslanika na povezivanje lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva.

    Pored predstavnika Centra za istraživanje javnih politika, OEBS- a, stavove su izneli i dva narodna poslanika, predstavnici Odbora za lokalnu bezbednost, Centra za socijalni rad, policije i predstavnici organizacija civilnog društva.

    Na panelu je rečeno, da se migranti više ne zadržavaju kratko u Srbiji, posebno oni izvan sitema, što stvara dodatne poteškoće oko bezbednosti građana a i migranata, jer građani ne znaju na koji način mogu da pokažu toleranciju, dok migranti nemaju dovoljno informacija, kako da saznaju sve oko boravka i pomoći koja im je potrebna, zbog čega su često u problemu.

    -Zvanično u Srbiji boravi oko 6000 migranata, ali nezvanični podaci ukazuju da je oko 10.000 migranata u tranzitu kroz državu, rečeno je na panelu, i navedeno da Centar oko tih podataka nije imao uvid u zvaničnu statistiku MUP-a, „a podaci su dobijeni na osnovu konsultativnih sastanaka”.

    Tanja Jakobi, v. d. direktora Centra za istraživanje javnih politika objasnila je, da se ovaj projekat u Subotici bavi problemom velikog broja migranata.

    - Poslanici mogu da pomognu lokalnoj samoupravi oko problema migranata i u povezivanju sa civilnim sektorom, koji ima kapacitete da se bavi rešavanjem ovakvih pitanja. Ceo projekat doprinosi demokratizaciji praćenja sprovođenja reforme sektora bezbednosti, navela je Tanja Jakobi.

    Milimir Vujadinović, narodni poslanik i predsednik radne grupe za praćenje migracija na teritoriji Subotice i koordinaciju aktivnosti, u cilju rešavanja problema migracionih tokova, rekao je da Subotičani mogu da budu mirni i spokojni, kada je u pitanju njihova bezbednost.

    —Lokalna samouprava je u koordinaciji sa institucijama, dobro reagovala na migrantsku krizu. Pojedinačni incidenti su mogući, ali ljudi koji se bave migrantima, nivo bezbednosti očuvali su u potpunosti. U poslednjim mesecima, prema rezultatima, sistem bavljenja migrantskom krizom uspešno je postavljen. U Subotici je smanjen i broj incidenata, u odnosu na raniji period. Na to je uticala i činjenica, da su u prošlom periodu svi ti incidenti procesuirani od strane Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosudnih organa, rekao je narodni poslanik Milimir Vujadinović.

    Na osnovu istraživanja Centra, u Subotici je zabeleženo 40 incidenata koji s evezuju za migrante, jedan pokušaj silovanja, koji je sprečen, ali još nema presude, desila su se tri napada na lokalno stanovništvo, jedan nožem, pet tuča između migranata, više od 10 upada u napuštene vikendice, nasilno provaljivanje, paljenje vatre i oko 20 prijavljenih upada na posede ili voćnjake.

    Filip Stojanović iz Centra za istraživanje rekao je, da se prisustvo migranata ne vidi kao direktna pretnja u lokalnim sredinama za građane, već kao bezbednosni izazov.

    —Izazov se vidi u velikom broju migranata koji nisu u prihvatnim i tranzitnim centrima, te bi efikasnija veza narodnih poslanika i zajednica donela i veću sigurnost. To su prevashodno one grupe migranata, koje nisu smeštene u tranzitnim i prihvatnim centrima, a reč je uglavnom o muškarcima samcima i zbog toga lokalna zajednica njih tretira kao bezbednosni izazov. Među problemima su neizvesnost i strah da budu vraćeni na granicu sa Makedonijom, rekao je Stojanović, navodeći i nasilje u školama kao glavni problem lične bezbednosti, jer većina učenika vidi migrante kao bezbednosni izazov, što je izraženije u drugim gradovima.

    Istaknuto je i da dosta migranata ne žele da se registruju, strahuju da uđu u sistem, jer misle da će im to produžiti boravak u Srbiji.

    —To dovodi do upada na privatne posede, na šta se žale građani, pitaju ko će da im nadoknadi štetu, ali na to pitanje nema još odgovora iz lokalnih samouprava, rečeno je na panelu.

    Neki predstavnici institucija navode i potencijalne rizike po zdravstvenu bezbednost lokalnog stanovništa, zbog nevakcinisanja migranata.

    —Džava sistemski vodi migrantsku politiku, lokalne samouprave bi trebalo više da učine oko stvaranja uslova da se građani osećaju bezbednije u gradovima, gde boravi najviše migranata, a te aktivnosti bi trebalo da plati EU, istakla je Stanka Parać Damjanović.

    Isabela Mesaroš iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je ukazala, da se dešava da izostaje briga institucija o migrantima van sistema. Ona je iznela i da se iz medijskih izveštaja ne vidi da migranti dolaze iz ratnih devastiranih područja u kojima ne postoje uslovi za pristojan i bezbedan život.

    Vlatko Jovićević iz Divac Fondacije smatra, da bi lokalna samouprava efikasnije odgovorila na izazove migrantske krize, ukoliko bi mediji i civilni sektor bili uključeni u rad grupe za migracije. Takođe je naglasio, da lokalna samouprava treba da pruži veću podršku projektima koje sprovodi nevladin sektor.

    Mirsad Nalić, predstavnik mesne zajednice Makova Sedmica, podelio je pozitivan primer svoje zajednice u kojoj se građani o konkretnim dešavanjima obaveštavaju putem društvenih mreža.

    Iz Centra ističu, da bi mediji trebalo pozitivnije da pišu o migrantskoj krizi u mnogim slučajevima, jer se retko ističu primeri koji potvrđuju toleranciju države ali i građana prema migrantima, posebno u odnosu na razliku u tradicijionalnim i kulturnim običajima migranata i domaćeg stanovništa.

    Narodni poslanik Tomislav Žigmanov je naveo, da se u Tavnkutu pojavi u grupi, po 50- ak migranata, upadnu na imanja, lože vatru, često imovina bude upropaštena.

    —Relaksacija bi bila za građane, kada bi to neko nadzirao. Opravdane su sumnje da kada dođu u Srbiju, retko sami znaju gde je Horgoš, Kelebija, pa bi trebalo videti, da li izvan institucija sistema još neko organizuje migrante.To bi mogao biti sigurnosni izazov, rekao je Žigmanov, koji je posebnu pažnju skrenuo na problem krijumčarenja migranata i ulaska na privatne posede. Drugi učesnici su se složili da to predstavlja problem, koji je posebno izražen u mesnim zajednicama blizu granice prema Mađarskoj. Naveden je i ekološki problem, jer je po nekim mesnim zajednicama mnogo smeća na zaštićenim površinama, nakon prolaska većih grupa migranata.

    Zoran Gabrić, građanin kojem su migranti ušli u posed na salašu i naneli štetu, rekao je na panelu, da ne zamera migrantima, ali da smatra da je neophodno sprovesti aktivnosti koje bi olakšale boravak migranata u Subotici, čime bi se preventivno delovalo na smanjenje broja incidenata.

    - Poštovanje zakona i bezbednost naših sugrađana je na prvom mestu. Svako ko ne pošuje zakon, kao i do sada, biće procesuiran. Radimo sve da bi ti ljudi ušli u Prihvatilište i bili evidentirani, rekao je Milimir Vujadinović, šef Radne grupe za praćenje migracija.

    Filip Stojanović, istraživač Centra za istraživanje javnih politika, za migrante izvan sistema rekao je da imaju problem oko hrane i održavanja lične higijene, te zbog toga često dolazi do upada u vikendice i napuštene kuće.

    -Međutim, lokalno stanovništvo ima razumevanja za ove ljude zbog njihovog teškog položaja, ocenio je Stojanović.

    Bezbednosna situacija u Subotici je, prema oceni učesnika panel diskusije, ocenjena zadovoljavajućom, iako je registrovan određeni broj incidenata. Građanima koji su pretrpeli materijalnu štetu, poruka je da se uvek obrate prvo policiji, a nagoveštene su i mogućnosti da se materijalna šteta nadoknadi, kako je to već učenjeno određenim metodom u nekim sredinama.

    Filnalna konferencija u Beogradu

    Nakon panel–diskusije u Subotici, u drugim gradovima biće održani skupovi na druge teme, a finalna konferencija je u Beogradu, na kojoj će biti predstavljena celokupna studija, koja se bavi problemima ljudske bezbednosti u ova tri grada.

    Nada Harminc Karanović

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja