Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.01.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Šta o obećanjima predsedničkih kandidata misle obični građani iz subotičkih naselja
    Aladinova lampa za lakoverne
    29.03.2017.

    Čim čujem da će povećati plate i penzije, odmah znam da me lažu, - kaže Nikola Albert, nadničar iz Mišićeva. Stalno slušam, samo da pobedimo Vučića, a ko mi garantuje da ću ja zbog toga bolje živeti, - pita se Stipan Prčić, radnik na farmi krava. Marija Ušumović iz Bajmoka, majka desetero dece neće da glasa za one bivše ali u drugom „pakovanju“.

    5156_1.jpg
    Dmitar Krndija

    Kako se bliži finiš predsedničke kampanje, pojedini kandidati počeli su da građanima pričaju bajke na kojima bi im pozavidela i braća Grim. Da bi se dobio jedan glas više, nebo je granica šta pojedini kandidati za predsednika Srbije mogu da obećaju svoji biračima. Čim polože zakletvu, učitelji i lekari mogu da dobiju veće plate, već narednog meseca na penzionerskim čekovima biće vraćene penzije, poljoprivrednici će dobtiti pomoć da kupe stoku i mašine, treće dete dobiće do punolestva platu, a „državna kasa“ će biti odrešena i za trudnice, ratne veterane, izbeglice i sirotinju. Kosovo će biti vraćeno Srbiji, Beograd će biti centar sveta i teško da će bez dobrih odnosa sa Srbijom moći da napreduje i prosperira Amerika. Čim se popnu na „kanabet“ ili sednu u Tominu fotelju, neki bi odmah ukinuli „partokratiju“, drugi prekinuli evropske integracije, jedan bi priznao Kosovo a njih nekoliko kandidata za predsednika, odmah bi najurili iz Srbije sve što je rusko.

    Koliko obični ljudi veruju ovim prodavačima magle, pitali smo stanovnike nekih od subotičkih naselja.

    - Skoro petnaestak godina trljali smo mi njihove Aladinove lampe i šta smo istrljali. Ostali smo bez posla, fabrike su nam rasprodali, onako usput su se i nakrali i sad se ponovo kandiduju, - priča Nikola Albert, nekad kvalifikovani radnik „Severa“ a sada u Mišićevu radi u nadnici. U njihova obećanja po drugi put, mogu da veruju samo mazohisti. Ja to nisam. Čim čujem, da će povećati plate i penzije, odmah znam da laže i tražim na tv-u drugi kanal. Sa neba mogu da padaju samo njihova obećanja i ništa više. Ima stvari što se ne slažem ni sa Vučićem, ali mu verujem. On otvoreno kaže, nema povećanja plata i penzija pred izbore. I da sve hoće, nema odakle. Ja radim za dnevnicu u poljoprivredi i mogu da potrošim samo ono što zaradim. I ništa mi ne pada s neba. I najviše volim kad Vučić, govori da moramo više da radimo. Istina je da teško se hvatamo motike. Ima i ovde u selu dosta onih koji bi radije primali neku socijalnu „crkavicu“ i sedeli po ceo dan ispred kafane. I šta je još bitno, - nastavlja priču Albert, podržaću samo onog kome nije važno ko je koje nacije, već kakav si čovek. Meni je majka Zorka, Srpkinja iz Petrovca na Mlavi a otac Albert Andraš, Mađar iz Subotice. I zato volim što Vučića podržavaju Mađari, Bunjevci, Hrvati, Bošnjaci, a jutros sam čuo i onaj Zukorlić“.

    5156_2.jpg
    Nikola Albert

    Stipana Prčića iz Male Bosne, koji radi na jednoj od privatnih stočarskih farmi, zatičemo ispred prodavnice sa punim kesama hleba i mleka.

    - Imam petero dece, radimo ja i žena ali teško sastavljamo kraj s krajem, - kaže Stipan. Ne znam još za koga ću glasati ali vidim da se oni bore za vlast. Svašta obećavaju i stalno slušam od nekih kandidata, samo da pobedimo Vučića. Dobro pobedite Vučića, ali hoću li ja zbog toga bolje živeti i hoće li moja deca imati više mleka. Tako su nam isto govorili i ranije, „samo da pobedimo Miloševića“ i evri i dolari odmah će da stižu iz inostranstva. I šta se desilo. Smenili Miloševića i došli gori. Ovaj sad jedan bio zaštitnik građana, prvi put sam čuo da smo i to imali, i sad više neće da nas “štiti“ hoće u fotelju predsednika. Ima tu i smešnih stvari, - kaže Stipan. Dobijem neki dan u poštanskom sandučetu sliku tog zaštitnika građana i ispod slike piše „vratiću osmeh Srbiji“ a ne smeje se ni na slici ni na televiziji. Gledam onu sliku i pitam ženu, kako ovaj da nam vrati osmeh, kad je stalno namrgođen“.

    Dolazimo u Subotičku ulicu br.4 na samom ulazu u Bajmok gde u kućnim poslovima zatičemo Mariju Ušumović, majku koja je rodila desetero dece. Iliju, Davida, Esteru, Bojana, Mariju, Dalibora, Danijela, Tamaru, Zorana i Zoricu. Tri kćeri i sedam sinova.

    - Hvala bogu svi su lepi i zdravi. Sad su to punoletni i odrasli ljudi koji rade, jedna ćerka ide u školu a dve su se udale. Imam i unučad, - sa osmehom na licu priča Marija.

    Na naše pitanje, šta misli o ovim silnim obećanjima predsedničkih kandidata Marija Ušumović, bez okolišanja kaže: „mi ćemo svi glasati, ima nas skoro dvadesetak u porodici, za Aleksandra Vučića“.

    - Moja deca svi rade ovde, i to u stranim fabrikama, a tamo nema da se primaju radnici po strankama. Muž Nikola još ide u nadnicu i čeka starosnu penziju a ja radim baštu i kućne poslove. Decu smo podigli sa naših deset prstiju. Sećam se ono kad je Dinkić pozvao da glasamo za Tadića i svi će dobiti 1.000 evra od deonica. Muž veli eto nam para da kupimo crep da nam kuća ne prokišnjava. Tada sam tvrdila da će slagati i tako je bilo. Kada je muž ostao bez posla u „Zorki“, sada se i ne zna gde je fabrika bila, došao nam jedan dan poštar kući i doneo rešenja za dečji dodatak samo za Tamaru (14) i Danijela (10), - nastavlja priču Marija. Pitam poštara gde su rešenja za ostalih šestero dece. Poštar veli ukinula država. To je bilo 2003. godine. Sve mislim da se poštar šalio i odem u opštinu gde mi objasne da po novom zakonu pravo na dečji dodatak imaju samo prva četiri deteta u porodici. Sve mi to objasne u Službi za brigu o deci. Dođem u Crveni krst po hleb, a oni stalno: „što si Marija rodila toliko dece?“. Nisam imala više živaca da ponavljam jedan isti odgovor i da se nekom tamo pravdam, pa smo odlučili da odustanemo i od ove pomoći. Uzmemo zemlju u zakup, dobri ljudi poklone nam nekoliko koza i krenemo sami da se izdržavamo. I kako sad da glasam za te iste, samo u drugom „pakovanju, koji mi nisu ništa pomogli, kad mi je bilo najteže”.

    5156_3.jpg
    Marija Ušumović

    U Klubu penzionera u Bajmoku zatičemo Dmitra Krndiju (1940) kako sa društvom igra šah.

    - Od onih „ćoravih kutija“ do ovih danas staklenih, ja sam se moj prijatelju naslušao „pun vagon“ laži, - kaže Dmitar. Svi su prodavali „rog“ za „sveću“ narodu. Naslušao sam se ja puno Andersenovih bajki. Zato sada verujem samo u ono što vidim svojim očima. Od ovih svih što su se kandidovali, Vučić je najbolji, ali ga moj sin uopšte ne voli. Veli uzeo ti je 5.000 dinara od penzije, a ja mu velim da mi nije žao. Neki dan mi sin na mobilni pokazuje video snimak, kako Saša Janković, ovaj zaštitnik građana koji je boravio u Subotici, ide nekoliko metara okolo da ulicu pređe na pešačkom prelazu. Vidi tata, on poštuje propise!. Dobro, velim sine, vidim da zna da prelazi ulicu tamo gde treba, ali zna li on da upravlja državom“.

    M.M.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja