Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 21.05.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Grad
    Zagađenje stiglo s praznicima
    24.01.2014.

    Udar vode u kojoj je bila organska kiselina dogodio se 4. januara, što je poremetilo proces prečišćavanja i povećalo koncentraciju fosfora za nekoliko puta. Inspekcija je obišla potencijalne zagađivače, ali počinilac nije otkriven. Stručnjaci kažu da će se posledice po Palićko jezero tek osetiti

    522_1.jpg

    Tek što je minula novogodišnja euforija, u zatišju do pravoslavnog Božića, gradski uređaj za prečišćavanje otpadne vode zadesilo je ono što bi, u slučaju da se ponovi, lako moglo da preraste u ekološku katastrofu: kroz kanalizacionu mrežu pristigla je veća količina otpadne vode u kojoj se nalazila, kako je utvrđeno, organska kiselina. Udarni talas trenutno je poremetio proces biološkog prečišćavanja uz pomoć bakterija koje razgrađuju nečistoće u vodi, a posledica je bila da je narednih dana višestruko povećana koncentracija fosfora na izlaznoj vodi prečistača.

    „Ovaj incident se dogodio 4. januara, znamo po tome jer je prethodnog dana uklanjanje azota i fosfora funkcionisalo besprekorno, a onda smo izgubili taj deo procesa. Sumnjali smo da postoji nešto u ulaznoj vodi, pa smo uzeli uzorke i naša laboratorija na prečistaču je izvršila analize. Na žalost, mi nismo nadležni niti opremljeni da otkrivamo zagađivače, već samo konstatujemo parametre i pratimo proces prečišćavanja. Naši rezultati mogu samo da pomognu nadležnima da utvrde o čemu je reč. Osim toga, teško je detektovati kakva je materija u pitanju, jer na uređaj stiže po suvom vremenu oko hiljadu kubnih metara vode na sat“, kaže inženjer Đerđ Šugar, tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“.

    U međuvremenu, po svemu sudeći, između 8. i 9. januara usledio je još jedan udar onoga što je do tada laboratorijski utvrđeno kao lako isparljiva organska kiselina, koja se za 24 sata razgrađuje.

    „Naša merenja na prečistaču inače se rade približno jednom nedeljno, tako da smo pre akcidenta imali ovakve kiseline između 50 i 200 miligrama po litru, a 8. januara smo detektovali 37.000 miligrama po litru na ulazu u prečistač, dok se narednog dana ta vrednost povećala na 43.000 miligrama! Oko 60 odsto mikroorganizama na kojima se zasniva biološko prečišćavanje vode na taj način bilo je uništeno, a najgore je što se to odrazilo na koncentraciju fosfora u vodi koja se ispušta u prvi sektor. Ona je 3. januara bila 0,65 miligrama po litru, što je u granicama evropskog standarda koji dozvoljava do 1 miligrama fosfora po litru vode. Već sledećeg dana povećana je na 1,2 , a 6. januara na 4,7 miligrama. Onda smo podneli prijavu nadležnoj ekološkoj inspekciji“, kaže Đerđ Šugar.

    Neko se igra žmurke

    Iako su se parametri nakon dva-tri dana vratili u maksimalno dozvoljene granice, u „Vodovodu i kanalizaciji“ kažu da posledica sigurno ima ne samo po rad prečistača, nego i samo jezero Palić, mada je o njima još rano govoriti jer se ne zna koja je količina kiseline prešla preko uređaja. Kada je inspekcija alarmirana, ekološki inspektori pregledali su podatke koje su zabeležili zaposleni u „Vodovodu i kanalizaciji“ i obišli nekoliko mogućih zagađivača, ne bi li otkrili izazivača incidenta.

    „Desetog januara dobili smo dopis iz Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ da je na centralno postrojenje za prečišćavanje otpadne vode pristigla kiselina organskog porekla. Nakon razgovora sa rukovodstvom i stručnim ljudima u preduzeću, zajedno sa komunalnim inspektorom koji je zadužen obišla sam nekoliko potencijalnih zagađivača. Na osnovu viđenih rezultata analiza otpadne vode koje rade u samim firmama, znači kontrolne analize, ispostavilo se da je kod njih već sve bilo u redu – nigde nije bilo tragova niti pokazatelja da je ispuštena organska kiselina u većim količinama“, kaže Ksenija Erdeg, gradski ekološki inspektor.

    Rezultat inspekcijske kontrole i angažovanja osim toga bio je dogovor sa nadležnima u „Vodovodu i kanalizaciji“ da ubuduće, ukoliko dođe do ovakvih situacija, inspekcija bude pod hitno obaveštena i da se zajedničkim snagama pokuša doći do uzročnika ekološkog incidenta. Na pitanje koje su firme kontrolisane, inspektorka se ogradila od odgovora:

    „To su firme koje rade i koje eventualno mogu da prouzrokuju to zagađenje. Stvarno ne bih mogla da kažem koja od njih je odgovorna, jer nikakvih akcidentnih situacija kod njih nismo zatekli“, rekla je Ksenija Erdeg.

    Mina sa odloženim dejstvom

    I dok se, očigledno, u nekom od subotičkih proizvodnih postrojenja koja koriste organsku kiselinu sa javnošću i inspekcijom igraju žmurke, računajući da neće biti otkriveni ako u pogodnom trenutku ispuste štetne i opasne materije u kanalizaciju, Mišel Roman, diplomirani hidrolog, koji je već nekoliko godina angažovan kao savetnik za sanaciju jezera Palić u preduzeću „Park Palić“, tvrdi da ovo nije prvi slučaj da organska kiselina dospeva na gradski uređaj za prečišćavanje otpadne vode, a preko njega i u jezero.

    „To se dešavalo već nekoliko puta u 2013. godini, a sad početkom ove godine usledio je veliki udar na prečistač. Treba znati da jezero Palić direktno zavisi od rada i efikasnosti prečistača, jer je njegova zapremina 10 miliona kubnih metara vode, a sa prečistača se na godišnjem niovu uliva 10-12 miliona kubnih metara, dakle, on je najveći i najznačajniji izvor Palićkog jezera. U odnosu na stari prečistač, ovaj novi, koji je u funkciji od 2009. godine, veoma dobro radi i već je pozitivno uticao na jezero i kvalitet vode u njemu je mnogo bolji nego pre tri ili četiri godine, mada nisu još svi problemi rešeni. Treba znati da je prečistač projektovan za neke prosečne vrednosti koje obična otpadna voda ima, i ako neko u kanalizaciju ispušta nešto za čega uređaj nije spreman, to će izazvati probleme“, kaže Mišel Roman i dodaje da je potrebno nekoliko meseci da voda iz prvog sektora stigne u četvrti, turistički sektor, i da će se tek onda znati prave razmere ekološkog incidenta koji se dogodio početkom januara.

    522_3.jpg

    Osim u prehrambenoj industriji, organske kiseline, tvrde upućeni, koriste se i u tekstilnoj industriji, a s obzirom da dijapazon proizvođača koji u Subotici koriste organsku kiselinu u većim količinama nije previše širok, najmanje što može da se učini jeste da se suzi krug potencijalnih zagađivača, uspostavi kontrola i na taj način spreče situacije u kojima se dovodi u pitanje ionako krhka ekološka ravnoteža jezera Palić.

    522_4.jpg


    M. Radojčin

    Organska kiselina

    U pitanju su organska jedinjenja sa svojstvima kiseline, i ima ih više vrsta: mlečna, sirćetna, mravlja, limunska, oksalna i druge. Acetatna ili sirćetna kiselina jedna je od najjednostavnijih organskih kiselina i ima široku primenu u industriji kao primarna sirovina za proizvodnju drugih organskih jedinjenja, ali i u domaćinstvima. U prehrambenoj industriji koristi se kao aditiv za regulaciju kiselosti i pojavljuje se pod oznakom E260. Što se tiče mravlje kiseline, značajna količina se dobija kao nuzproizvod u proizvodnji drugih hemikalija, na primer sirćetne kiseline.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja