Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 22.08.2018. Sreda
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Bilo je i opravdanih primedbi na račune!
    18.03.2014.

    Dervo Ahmetović, v.d. direktora „Subotičke toplane“

    U „Toplani“ je formirana komisija koja ispituje reklamacije građana na decembarske račune i uskoro će svi dobiti odgovore.  Režim grejanja od februara je prilagođen temperaturnim uslovima, tako da su i računi manji

    725_1.jpg

    Subotičani koji imaju daljinsko grejanje imali su primedbe na račune koje su dobili za decembar, jer su smatrali da su oni veliki s obzirom na to da temperature u tom mesecu u proseku nisu bile prave zimske, a računi su bili znatno veći i u odnosu na decembar 2012. godine, kada je bilo mnogo hladnije.  Koliko je bilo ovakvih prigovora, da li ih je „Toplana“ uzela u razmatranje i u kolikoj meri su oni bili opravdani?

    Prosečna temperatura u decembru bila je 1,6 stepeni, a u novembru čak osam. Ono što je kod građana možda izazvalo subjektivni osećaj da pamte decembar kao topao mesec bila su dva perioda od kojih je topliji bio pred kraj godine kada su preko dana temperature bile više, pa su očekivali znatno manje račune za taj mesec. Ne mogu da ne kažem da nismo u toku decembra imali i pregrejavanje radijatora, naročito po danu, koje je dodatno povećalo račune. Što se tiče reklamacija, bilo ih je 190, i u poslednje dve nedelje komisija koju smo formirali krenula je da ih rešava, do sada je završena polovina posla i verujem da će već početkom naredne nedelje građanima stići odgovori. Biće i primedbi koje ćemo usvojiti kao opravdane, ali i negativnih odgovora.

    Ono na čega se građani sve više žale jeste da i pored toga što zavrću ventile, dakle ne troše toplotnu energiju, dobijaju račune po nekoliko hiljada dinara, i jedno od najčešćih pitanja je da li su montiranjem alokatora zapravo na gubitku, umesto da im oni posluže da štede na grejanju a samim tim smanje račune?  Utisak je da se događa obrnuto.

    Ugradnjom tih termostatskih radijatorskih ventila u kombinaciji sa deliteljima troškova grejanja, takozvanim alokatorima, pokazalo se merenjem da je naročito u starijim zgradama potrošnja smanjena i do 15 odsto, a negde, mada retko, i do 30 odsto. Međutim, na nivou zgrade, gde stanovi različito troše toplotnu energiju, kada se utrošak podeli na stanove, stvara se utisak da korišćenje alokatora ne donosi uštedu. Bilo bi idealno kada bi svi stanovi, u svim prostorijama, bili zagrejani od 18 do 23 stepena. Zavrtanjem ventila samo se radijator isključuje ali ne i dotok vode kroz cevi i potrošnja toplotne energije.  Alokatori samo registruju tu potrošnju, a pomoću ventila se ona reguliše.

    Da li kada je reč o pravilnom korišćenju alokatora i načina za regulisanje toplote postoje preporuke koje bi korisnici trebalo da znaju i primenjuju kako bi dobili željeni efekat ili je sistem previše komplikovan za svakodnevnu kućnu upotrebu?

    Sistem tih termostatskih radijatorskih ventila nije previše komplikovan.  Uštede se mogu ostvariti regulacijom pomoću termostatskih radijatorskih ventila a racionalno grejanje ne podrazumeva grejanje jedne sobe, niti da se drže otvoreni prozori.  Ono je racionalno kada su ventili u svim sobama i svim stanovima jedne zgrade otvoreni bar na minimumu.  Jer, u zgradi sa 40 ili 50 stanova, ako je desetak isključilo grejanje, onda oni koriste toplotu okolnih stanova. Tu igra ulogu i položaj stana prema stranama sveta, kvalitet prozora i vrata, izolacija zidova i drugo. U zemljama u okruženju, na primer, grejanje se može smanjiti samo na 18 stepeni, ne može se isključivati, a povećati do 23 stepena. Na taj način postiže se efikasnije grejanje zgrade kao celine.

    Primedbe se odnose i na način obračuna i naplate grejanja.  Na primer, da se u zgradama (gde stanovi nemaju alokatore), utrošena toplotna energija meri u podstanici, a onda raspodeljuje prema kvadraturi stanova.  Osim toga, uvođenjem fiksnog dela koji se plaća tokom čitave godine postavlja se pitanje kolika je stvarno cena daljinskog grejanja, pa čak neki tvrde da se samo od naplate fiksnog dela računa već pokrivaju troškovi nabavke energenata?

    Svaka zgrada ima toplotnu podstanicu i kalorimetar koji meri isporučenu toplotnu energiju za taj objekat. Izmerena potrošnja se deli na stanove. Međutim, toplotnu energiju imate i u vertikalama koja takođe mora opet da se raspodeljuje na stanove u zavisnosti od površine stana.  Što se tiče fiksnog dela, on se naplaćuje na osnovu uredbe vlade da se merenje toplotne energije deli na varijabilni i na fiksni deo. U ceni grejanja, troškovi gasa nam učestvuju sa 65 odsto, električna energija 8 odsto a hemijska priprema vode između 3 i 4 odsto. Fiksni deo pokriva one zarade zaposlenih, bankarske troškove i provizije, remonte postrojenja, remonte mašina i slično. Tvrdnja da se energenti mogu platiti samo iz fiksnog dela zaista ne stoji.

    Može li i kako centralno grejanje biti jeftinije nego što je sada?

    Da bi bilo jeftinije, na tome moramo i mi a i naši korisnici zajedno da radimo. Pokušaćemo da do kraja godine pa ni čitavu sledeću sezonu ne podignemo cenu grejanja, osim ako ne dođe do nekih ekstremnih povećanja kod gasa i struje. U odnosu na druge toplane u Srbiji, mi se po ceni nalazimo u „zlatnoj sredini“: nismo najskuplji, a nismo ni najjeftiniji.  Uredbom Vlade, predviđena je najviša cena fiksnog dela od 360 dinara po kvadratnom metru na godišnjem nivou, što je oko 27 dinara kada se podeli po mesecima, a naša je oko 320 dinara, znači za desetak odsto niža. Koliko će plaćati grejanje, međutim, najviše zavisi od samih građana, da li ga racionalno koriste i da li štede.  Mi smo snabdevači toplotnom energijom i isporučujemo je onoliko koliko potrošač želi da potroši.

    Mogu li korisnici, na šta po zakonu imaju pravo, da odjave grejanje u svojim stanovima, odnosno budu isključeni sa sistema ukoliko ne mogu da plaćaju, i s obzirom da su u nekim gradovima već uveli u račun i naknadu za grejanje preko komšijskog stana, da li se o tako nečemu razmišlja i u Subotici?

    Građani imaju pravo na isključenje stana, međutim, ono je regulisano Odlukom o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada. Po njoj, isključeni stan ne učestvuje u raspodeli toplotne energije koja se troši recimo u zajedničkim hodnicima i po vertikalama, što se naročito odnosi na starije zgrade. Sistem grejanja u njima u tehničkom smislu nije predviđao isključenje stanova, tako da može doći do određenih tehničkih problema, pogotovo ako se isključi 10 ili 15 stanova. Onda sistem grejanja veoma teško funkcioniše, a stanari koji se nisu isključili snose taj deo troškova, tako da imamo čak i žalbe skupština stanara zašto dozvoljavamo isključenja, pošto stan koji se ne greje indirektno koristi toplotu susednih. Naša stručna služba sada radi na pisanju nove Odluke, pa ćemo i ovakve situacije sagledati.
    M.Radojčin

     

    Manja potrošnja „U decembru smo potrošili 2,2 miliona kubnih metara gasa, u januaru je to bilo 1,85 miliona, a u februaru, kada režimom grejanja nismo dozvolili pregrejavanje stanova, potrošnja se smanjila na 1,5 miliona kubika gasa. Samim tim i računi su manji, i na februarske nemamo primedbi građana.  Isti režim grejanja, prilagođen spoljašnjim temperaturama, nastavili smo i u martu“, kaže v.d. direktora „Toplane“

    Dervo Ahmetović.

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja