Naslovna stranaDetoxLand Pionir - Medeno Srce
Danas je 28.05.2018. Ponedeljak
NAJČITANIJE
     
    NAJNOVIJI BROJ
     
    Godina I, Broj 16
      16. jun 2017.


     
    2_4.jpg
     

     

     

     
     
     
     
    Komunalije
    Šta nam zrači iznad glave?
    21.04.2014.

    Određen rok za uklanjanje radioaktivnih gromobrana sa krovova i zgrada u Subotici

    Posle pet godina, koliko smo po Zakonu dobili da demontiramo i uklonimo radioaktivne gromobrane, vreme je za njihovo skidanje, ali to je stručan i pre svega skup posao. Troškovi uklanjanja izvora jonizujućih zračenja padaju na vlasnike objekata na kojima se nalaze, pored ostalih i stanare u stambenim zgradama

    848_1.jpg

    Gromobrani sa radioaktivnim punjenjem smatrani su ‘70- ih godina prošlog veka kao veoma efikasno sredstvo za odbranu od elementarnih nepogoda, pa su bukvalno postavljani gde god se našlo zgodno mesto za njih. Danas se, prema jednoj evidenciji, staroj bar dve decenije, koju poseduje Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, može pretpostaviti da u Subotici i okolini postoji još uvek oko 40 ovakvih uređaja, ali taj broj nije baš najpouzdaniji.

    U proteklim decenijama, o održavanju radioaktivnih gromobrana, bar što se tiče centra grada, brinuli su se stručnjaci Instituta „Vinča”, koji su jednom godišnje kontrolisali njihovu ispravnost, i to na zgradama koje su bile u režimu održavanja nekada SIZ-a stanovanja, sada Direkcije za izgradnju grada. S obzirom da ovakvih gromobrana ima i na raznim privrednim zgradama, kao i van grada, silosima, nekadašnjim agrokombinatima i tako dalje, samo se može pretpostavljati da li su i kako oni održavani u poslednjih 15-20 godina.

    Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, u svakom slučaju, u toku februara obavestila je gradonačelnika Subotice da je 23. maj 2014. godine poslednji rok za uklanjanje navedenih izvora zračenja, a da „troškove uklanjanja izvora jonizujućih zračenja snosi pravno lice ili preduzetnik koji ih poseduje, odnosno koristi“. Ova odredba Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti odnosi se i na jonizujuće detektore dima, ali o njihovom broju i lokacijama – podataka je još manje nego o gromobranima!

    Upućeni dopisi

    Služba za zaštitu životne sredine nema nadležnost niti obavezu u sprovođenju ove odluke, ali je preuzela da obavesti sve na koje se ovakva obaveza odnosi, i upozna ih sa zakonskim odredbama.

    „Pošto je spisak gromobrana koji nam je Agencija dostavila star nekoliko decenija, potrebno je uraditi proveru i načiniti evidenciju te vrste opreme, i svi koji je imaju treba da je prijave putem obrasca koji će naći na sajtu www.srbatom.gov.rs. To se jednako odnosi na fizička i na pravna lica, i ukoliko su u dosadašnjem roku već obavila zamenu gromobranske instalacije, za to moraju da poseduju dokument koji to potvrđuje kao i dokaz da su radioaktivni materijal adekvatno odložili, odnosno da je „Vinča” to uradila u skladu sa zakonskim odredbama. Takvi operateri treba da sačuvaju tu vrstu dokaza, jer je nadležna inspekcija Ministarstva životne sredine najavila da će obilaziti gradove i obavljati kontrolu upravo vezano za takve objekte“, kaže magistar Gordana Gavrilović, stručni saradnik u Službi za zaštitu životne sredine.

    Dopisi su upućeni svim javnim i javnim komunalnim preduzećima, Sekretarijatu za društvene delatnosti jer je on nadležan za objekte školskih i predškolskih ustanova, Sekretarijatu za inspekcijsko-nadzorne poslove radi sprovođenja kontrole, Službi za poljoprivredu i Direkciji za izgradnju grada, a svi ostali obavešteni su o roku za uklanjanje gromobrana putem sredstava informisanja.

    mr Gordana Gavrilović„Obaveza zamene radioaktivnih gromobrana već jednom je odlagana, tako da je ovo sigurno poslednji rok, i nije u pitanju samo njihova demontaža i adekvatno zbrinjavanje, nego umesto njih istovremeno moraju da se postave gromobrani koji nemaju štetne efekte po životnu sredinu. Koliko sam uspela da se raspitam, troškovi uklanjanja po jednom radioaktivnom gromobranu kreću se oko 200.000 dinara“, kaže Gordana Gavrilović.


    U centru i na silosima

    U Službi za poljoprivredu znaju za izvestan broj radioaktivnih gromobrana na brojnim objektima, kao i da su mnogi od njih već ranijih godina skinuti, ali i da postoji problem sa onim preduzećima i kombinatima koji više ne postoje, ali su gromobrani ostali na zgradama novih vlasnika.

    „U periodu od poslednjih desetak- petnaest godina najveći broj tih gromobrana već je uklonjen, dok bi ostale trebalo skinuti do roka određenog u maju.  Služba je poslala dopise na 25 adresa koje nam je poslala Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, i u dvadesetak slučaja potvrđen nam je prijem, dok ostala pravna lica više ne postoje.  Na ovaj način Služba za poljoprivredu ispunila je svoju obavezu da obavesti vlasnike objekata na kojima postoje ili su postojali radioaktivni gromobrani“, kaže Mirko Ostrogonac, šef Službe za poljoprivredu.

    Industrija nameštaja Bajmok, AD „Mala Bosna“, DD „Chemos“ Horgoški put 87, „Sever-Holding“, Magnetna polja 6, „29.  Novembar“, DD „Agrokombinat Subotica“ Verušić, samo su neke od lokacija na spisku, ali tu su i „Solid“ u Ulici Đure Đakovića, „Birografika“ na Putu Moše Pijade (Segedinski put), „Dinamoremont“ na Senćanskom putu, JKP „Vodovod i kanalizacija“ na Trgu Lazara Nešića, „Elektrovojvodina“, zatim škole „Matko Vuković“ i „Ivan Goran Kovačić“, Otvoreni univerzitet i druge.

    Mirko Ostrogonac„Naravno da je pravo pitanje kakvo je stvarno stanje na terenu, i to je ono što treba da se utvrdi. Kada je u pitanju taj specifičan vid zaštite, uglavnom je svaka firma imala stručnjaka ili čak službu koja je vodila računa o njima. To su uglavnom bili ljudi koji su se bavili zaštitom na radu i imali koordinaciju sa Agencijom ili drugim nadležnim službama, ali se u međuvremenu mnogo toga promenilo“, kaže Mirko Ostrogonac.

    Kada je u pitanju sam centar grada tu je, čini se, situacija nešto jasnija, jer radioaktivni gromobrani na stambenim zgradama koje su u režimu održavanja pri

    Direkciji za izgradnju grada potpadaju pod redovnu godišnju kontrolu od strane stručnjaka iz Instituta „Vinča”.  „Direkcija ima ugovore sa šest skupština stanara na čijim zgradama se nalaze ovakvi uređaji i po važećim standardima ti gromobrani su zadovoljavali bezbednosne uslove. Tih šest gromobrana pokrivalo je ukupno 19 zgrada. Sada je zakonodavac, u skladu sa strožijim zakonima o zaštiti životne sredine, doneo odluku da se radioaktivni gromobrani uklone. Postojao je rok od pet godina, ali to u tom periodu nije učinjeno. S obzirom da radioaktivni gromobran koji bude uklonjen mora da se nadomesti novim, bez jonizujućeg zračenja, na trošak od 200.000 dinara treba računati još približno toliko za postavljanje novog. Mora se izraditi projekat kojim se dokazuje da taj gromobran pokriva i prostor koji je pokrivao prethodni.  Inače, te zgrade moraju da dobiju sopstveni gromobran“, kaže Peter Blau, vršilac dužnosti direktora Direkcije za izgradnju grada.

    S obzirom da teret troškova pada na vlasnike objekata, a da su vlasnici stambenih zgrada stanari, odnosno skupštine stanara, postavlja se pitanje kako će oni obezbediti u ovako kratkom roku tolika sredstva?

    Peter Blau„Grad će najverovatnije sada posle rebalansa budžeta predvideti neka sredstva za uklanjanje gromobranskih instalacija za javne objekte, a naše stručne službe trenutno rade na tome da se stambenim zgradama iziđe u susret nekim pozajmicama ili čak i nepovratnim sredstvima, ali za sada ne mogu da predvidim kakav će biti ishod“, zaključuje Peter Blau.

    Naravno, u ovom trenutku izlišno je postavljati pitanje šta se čekalo pet godina i dočekalo „minut do dvanaest“ pa da se razmišlja o uklanjanju radioaktivnih gromobrana i ceni koju ovaj posao iziskuje. Za nekih mesec dana, međutim, sve će biti jasnije, u bilo kom pogledu.

    Opasni ili ne?

    Dok su se ovih dana vodile rasprave o postavljanju dve nove bazne stanice mobilne telefonije i o tome da li je i koliko elektromagnetno zračenje štetno, radioaktivni gromobrani stoje nam kao „kišobran“ iznad glava već bezmalo četiri decenije.  Niko od sagovornika ne želi da ulazi u to da li i kakva opasnost od njih preti, ali nezvanično, s godinama koje su prošle njihov opseg delovanja u odnosu na prvobitni možda je 10 do 20 odsto.  Isto tako, stručnjaci su, barem u svoje vreme, bili na stanovištu da zdravlje građana, s obzirom da se gromobrani nalaze na visini, nije ugroženo, a da bi do opasnosti moglo doći kada bi takav stub sa radioaktivnim materijalom pao i razbio se. Zato se uvek vodilo računa da gromobrani budu dobro pričvršćeni na mestima na kojima se nalaze.


    M.Radojčin

    Cenovnik Subotičkih Novina

    Apoteka Subotica

    4_22.jpg

    Kuća zdravlja

    4_20.jpg

    Zoo Palić

    NorDent

    Suboticagas

    Vojput

    Dom zdravlja